Tako je suđeno!!!

Konačno prođe i ova godina. Sa ove tačke gledišta jedna od najtežih u mojoj karijeri i po broju treninga, kilometara, trka ali i pozitvnih i negativnih pritisaka sa strane.

Godinu završavam sa oko 5700km u nogama, 46 trka u 7 zemalja, 3 Prvenstva Srbije, bronzom sa Balkanijade, povredom na Svetskom prvenstvu, prvom Jukolom, operacijom i opet povredom na kraju godine... Dosta teških trenutaka u toku godine na treninzima, ali i lepih na trkama i putovanjima. Mogu se pohvaliti i šestomesečnom suspenzijom koju sam zaradio zbog određenog prevaranta, ali valjda su sad svi srećni. Niko ne spominje minuse, podmladak, treninge, svi su stari tehničari koji gube od neukih trkača.

I taman kad sam odlučio da se povučem i da se više posvetim treniranju drugih, stigao je poziv koji se ne odbija i koji mi daje volju za bar još godinu-dve slatke patnje na treninzima i trkama. 

Sledeće godine, fokus će biti usmeren ka Skandinaviji i velikim štafetama, ali i nekim jačim trkama u okruženju. 

Šest meseci brzo prođe, ljudska sramota nikada. Ćeraćemo se još!!! 

Maccabi cup

Srednja 1

Nocna

Srednja 2

Stafeta

Stafeta












Duga

SERBIA RULES

Several days ago, Hausken was disqualified in EOC because she went through the impassable fence.

Three weeks ago the same happened in the sprint championship in Serbia, but it is allowed in Serbia. Is IOF prescribed some new rules for Serbia?

 Because of that we will remain on the bottom of the world orienteering for a long time.

Tužni dani srpskog orijentiringa

NIJEDAN LOPOV NIKAD SAM NIJE PRIZNAO DA JE NEŠTO UKRAO.


Prvenstvo Srbije na sprint distanci je prošlo taman onako kako sam i očekivao.

Svi koji me poznaju znaju koliko ja ne volim sprint trke i smatram da to i nije orijentiring, a ovakva trka samo potvrđuje to moje mišljenje. Ne omalovažavam ničiji trud ili pobedu, ali ovakve trke su sve osim onoga što jeste orijentiring-mogućnost izbora jedne od varijanti. Od 28 kontrola bila je samo jedna sa dve moguće varijante, ali ko koliko zna o orijentiringu toliko može i da uradi ili da eventualno napravi zanimljivu stazu.

Nego, između kontrola 8 i 9 je bila nacrtana neprelazna ograda koju su mahom svi obilazili kroz nacrtan prolaz. Međutim, nije nepošteno napraviti grešku, svi greše, ali čovek koji se popeo na postolje i zauzeo 2.mesto je prošao kroz rupu u žici i u odnosu na ostatak takmičara napravio razliku od 15-18s. Uvidom u splitove bilo mi je smešno jer je u toku dana i sam priznao da je prošao kroz tu rupu, da bi se danas branio da je toliko brz da nas je ostavio 15-18s. Uz sve to, postoji i svedok koji ga je video da nije išao kroz prolaz već desno kroz ogradu. Najgora stvar je što su ljudi koji su u takmičarskoj komisiji prešli preko tog bezobrazluka i rekli da nemaju osnova da ga diskvalifikuju. Ali kad samo pogledate ko je u komisiji, nije ni čudo što je tako odlučeno jer verovatno ne postoji drugi način da leči svoje malograđanske komplekse, kad već ne može da me pobedi. Ali nisam ja ovde ništa izgubio, izgubio je srpski orijentiring koji je i dalje pod šapom planinarskog bauljanja po karti i to sve zbog ljudi kojima ništa nije važno. U srpskom orijentiringu je i dalje najvažnije da se dobro pojede i popije i skupe veterani da proćaskaju, a niko ne vodi računa o kvalitetu karata, trka, staza... Nazdravlje ti 2.mesto i tebi i onima koji te podržavaju, ali ne zaboravite na niz poraza koji već dugo vremena trpite od mene, i još ćete trpeti. Ja ne bih imao obraza da se pogledam u ogledalo, a kamoli bilo koga drugog da pogledam u oči.

Drugog dana situacija ništa bolja. Trka je krenula tako što su dolazili takmičari koji nisu našli kontrole, koje uzgred nisu bile ni postavljene. Imao sam sreću što sam startovao u 80.min pa sam se nadao da će ih do tada i postaviti. A na stazi svakojakih čuda, kao što rekoh, kako znaju tako i rade. Prva je bila tamo negde, druga negde tamo, treća... Karta me podseća na neke stare koje se mogu naći na netu, kad je tehnologija bila daleko od ove današnje. Na 50% staze nisam mogao tačno odrediti gde sam, ali i sa pola mozga sam pobedio, jer mi je taman toliko dovoljno da pobedim u šumi u Srbiji, čak i one što me na 100m ostave po 18s.

Pošto sam već sada 95% siguran da ću opet pobediti u Kupu Srbije, napraviću pauzu od domaćih trka pa neka se međusobno koprcaju, nameštaju, klupski dogovaraju, pokazuju karte koliko god hoće. Posvetiću se tempiranju forme za Dansku i Jukolu, a uzgred svratiti na 3-4 trke u Mađarsku gde me niko ne mrzi i gde nema srba u organizaciji trke.

Sve je kod mene!!!

Konačno sam osvojio i poslednju titulu prvaka Srbije koju još nisam imao. Toliko dugo se otimao i bežao naslov prvaka Srbije na srednjim distancama od mene, da sam se ove godine fokusirao samo na to da istrčim dobro tu trku i da kompletiram titule. Trenutno sam važeći prvak na svim distancama i u Kupu Srbije, mada sprint se bliži ali se neću predati bez borbe.

Dakle, kada je već postalo izvesno pre mesec dana da neću ići na Evropsko prvenstvo u Švedsku, odlučio sam da oborim formu i da se fokusiram na period jun-jul. U međuvremenu sam zakačio i dva virusa pa sam pravio i pauze zbog povišene temperature, tako da sam hteo ili ne ispao iz ritma jakih treninga. Malo sam se pribojavao pre Ravne gore da neću uspeti da se oporavim od virusa i da li ću uopšte uspeti da trčim trku (Draga nije bila te sreće).

Prvog dana na Ravnoj gori je bila i WRE trka na kojoj je bilo i stranih takmičara, ali niko koga ja do sada nisam pobeđivao. Naravno da nemam respekta prema njima, ali morao sam da ih poštujem zbog moga fizičkog stanja i znao sam da teško mogu da ih ometem da osvoje prva tri mesta koja su dobijala i lovu.

Već na trećoj kontroli sam napravio grešku od 1min i bio sam siguran da će me Ćora stići već tu, ali na sreću to se nije desilo. Organizatori su napravili startnu listu u odnosu na stanje u Kupu, ali se nisu setili da najbolji kreće poslednji. Da je tako bilo možda bi se i umešao strancima za lovu jer su se oni međusobno pohvatali kod te famozne 3.kontrole koja je bila tu negde. Do kraja trke, na stvarno siromašnoj karti, pravim još 2min greške na par mesta, ali trčim bukvalno do svog limita u tom momentu. Na kraju sam mirno sačekao pratioce i kada su Ćora, Ugor i Pop prošli, shvatio sam da sam kompletirao niz titula.

Drugog dana sam se razmišljao da li da trčim ili ne jer sam se osećao toliko iscrpljeno da sam se jedva zagrejao. Draga je preko noći imala temperaturu, a ja sam se još uvek borio brufenima protiv temperature.

Odlučio sam da smanjim greške na minimum i da odradim jedu sigurnu trku, jer za jurcanje nisam bio spreman. Svaki metar trke mi je bio težak, ni u jednom momentu provedenom u šumi nisam osetio draž ovog sporta. Jedva sam završio trku na 5.mestu ali sam za divno čudo bio prvi od naših takmičara i osvojio još 100bodova u kupu. Staza je bila pravo mučenje, gore-dole bez cilja, karta poprilično siromašna a delove sam trčao napamet jer smo prolazili par puta istim mestima. Na svu sreću, teren je lep za trčanje, pa tamo gde sam mogao da ložim zaboravljao sam na prethodno navedeno.

Sada sam fokusiran na to da se što bolje oporavim i vratim u ritam treninga do polovine maja, kako bih spreman dočekao izazove u junu. Čeka me Danska i WMOC i naravno Jukola. Još 50 dana do famozne štafete.

Beograd open

Ovogodišnji Beograd open mogu opisati kao loš i još lošiji dan. Odavno nisam imao ovoliko krupnih grešaka kao ovog vikenda i to na otvorenom terenu ili na kontrolama pored puta.

Prvog dana sam imao nekoliko nesigurnosti na prvih 5 kontrola koje su bile na otvorenom terenu, tako da me već na šestoj stigao Suciu koji je bio na 2min iza mene. Posle toga sam na par mesta pokušao da ga otkačim, mada kad sam stigao Ćoru to nije bilo nimalo lako jer je tada imao mogućnost da prati dve osobe.

Drugog dana je sve krenulo drugačije, ali se završilo sa fijaskom. Već na prvoj kontroli sam prestigao Suciua i opet se do pete kontrole vrtela priča od prvog dana. Međutim, na 5.kontroli pravim veliku grešku, preko 6min i tu me prelazi i šveđanin. Pokušao sam da promenim tempo računajući na greške protivnika, ali na 11. kontroli još 4min greške jer sam prešao sa suprotne strane uvale i došao do 28.kontrole. Tu sam već psihički završio trku, ali odlučio sam da je završim bez obzira na ove greške. Nezainteresovan za dalji tok trke, pravim grešku i na 16.kontroli i tu me stiže i Ćora. Posle toga sam se trudio samo da se nekako odvojim od njega što sam i uspeo na 21.kontroli. Na kraju sam završio poteru na 4.mestu sa ukupno 15min greške. Ali ni to nije najgora stvar. Od tog vikenda pa do danas, Draga i ja imamo temperaturu i do 39C i ne znamo do kad će trajati ovo mučenje i iscrpljivanje.

Andrevlje

Ovog vikenda put me je naneo ka zapadu Fruške gore na terene Andrevlja. Momci iz Stražilova su napravili trku koja je bila poslednja na fruškogorskoj turneji. Samo saznanje o tome koliko je strm teren, nateralo me je da na startu krenem rezervisano, čuvajući svaki atom snage za drugi deo trke. I do 11.-te kontrole nisam imao apsolutno nikakvih problema, ali na toj i sledećoj kontroli sam napravio 2 minuta greške. Kod obe kontrole sam bio siguran da sam tu negde blizu kruga, ali jednostavno ih nisam video jer su bile u rupi. Posle toga sam odlučio da ipak promenim malo ritam i već na sledeće 3-4 kontrole sam otkačio pratioce bez ikakvog problema. To me je umalo zbunilo jer sam mislio da je ta brzina dovoljna da završim trku do kraja bez cimanja. Međutim, zamalo da me kalkulisanje košta pobede jer je na kraju razlika bila samo 17s. Analizirajući trku sa ove tačke gledišta, mislim da sam podcenio protivnike zbog razlika na prethodnim trkama što me zamalo nije koštalo pobede. Ovako, mislim da je ovo poslednja trka ove sezone na koju ću ići sa pola mozga, zbunjen sa cimanjima oko Novosadskog polumaratona i nerazumevanjem ljubitelja sporta. Na kraju, po navici na Stražilovskom kupu, 1.mesto ispred Ugora i Ćore, ali i 2:0 u duelu Maksimovići-Dokmanovići.

Kako je teško otići u 8h ujutru na trening kad pređeš tridesetu godinu!!!

Konačno vikend sa temperaturama koje omogućavaju da se skinem u šorc i to sredinom marta. Konačno su počeli i vikendi u kojima imaš mogućnost da se nadmećeš sa drugima na trci,  a ne na treningu kao što većina trkača to radi. Tužna je stvar kad shvatite filozofiju trčanja tek u vreme kad ne možete da popravite puno stvari, ali sve ono što se može popraviti i poboljšati treba usmeriti na prave stvari. Nekako poslednjih dve godine radim stvari na onaj način koji me čine srećnim, na način koji mi omogućava da dam svoj maximum na onom mestu gde je najpotrebnije-na trci. Pre samo mesec dana bio sam obeshrabren činjenicom da mi je krvna slika ispod minimuma, jedva sam hodao a kamoli trčao. Najbolje to znaju ljudi koji trče sa mnom, koji me trpe svaki dan i koje moraš imati pored sebe, ma šta god radio. Tužna je stvar što niko ne ceni ono što uradiš,što ovde uvek možeš biti predmet omalovažavanja, kako god dobro radio neke stvari. Većina gleda na to sa tačke kako su oni slabi a ne kako si ti jači od njih.  I što bi Pop rekao, posle svih ovih godina znam samo da nisam talentovan, ali zato sam uporan i imam volju da mogu da trpim i radim kao konj. E sad, druga je stvar što brainless trkači ne shvataju koliko je teško trčati po šumi na visokom pulsu sa kartom i još uključivati mozak u to što radiš, mada koliko vidim oni ne mogu da uključe mozak ni da razmisle o tome kako oni i za šta treniraju. Umeju da omalovažavaju, a kad ih pitaš o broju trka koje su istrčali u toku godine, najbroje tri trke na Adi i dve na Ušću i u to se kunu po godinu dana, ali zato naprave preko dvesta trka godišnje na treningu. Ko je ovde lud? Uz sve to, imaju neverovatnu potrebu da lažu ko je šta i po koliko radio i taman čovek može da pomisli da svi mogu ispod 15min na 5km, ali.... Ovde ti mogu oprostiti sve osim uspeha. Zato volim orijentiring, sve se vidi u šumi. Volim i moju šumu na Zvezdari, koja nas ugošćava svake godine od marta do decembra, i koja je jedino bezbedno mesto u gradu od penzosa koji šetaju sa kišobranima posle popodnevne dremke. Nema lepšeg osećaja nego kad se osećam jako na tempu na toj stazi, ili kad u 8h ujutru u još sveže letnje jutro sa grupom trkača napravim tridesetak kilometara, ili kad umrem na fartleku... Jednom je Miloš rekao da je ovo ono zbog čega se vratio u Srbiju, to je bio trening od milion dolara. Nismo ih zaradili, ali smo se osećali kao da jesmo.

Proteklog vikenda sam imao dve trke sa kojima moram biti polovično zadovoljan. U subotu sam na sprintu (nemam trek), napravio previd kod treće kontrole i prošao pored nje misleći da nije moja. Tu sam izgubio ogromnih 50s koje nisam mogao nadoknaditi do kraja i zauzeo sam treće mesto iza Popa i Marka. Mnogi su   izostavili tu trku iz svog kalendara zbog toga što je otvoren teren, ali smo Pop i ja otišli sa ciljem da uradimo brz trening sa kartom, koji je naravno uspeo sa oba stanovišta. Konačno smo uradili neku sprint kartu, jer je naš kalendar stvarno osiromašen sa tim trkama(koje stavrno ne volim, ali koje se moraju trčati), a sa trkačke strane brz trening koji će biti svojevrsna superkompenzacija posle svih treninga do sada.

Nedeljno izdanje trke više nego skromno. Da me pogrešno ne razumeju oni koji su bili iza mene, ali ne mogu biti zadovoljan sa 2.40min greške. Sve vreme sam se osećao toliko moćno da mogu da kontrolišem i ritam i kartu, čak sam i na grebenu pre 5.kontrole znao tačno gde sam, ali je taj deo karte toliko skromno predstavljen da stvarno ne mogu objasniti zašto sam otišao ispod nje. Nedostajalo je dosta detalja, ali posle te greške vratio sam se na staro dobro rešavanje naših staza, RAZMIŠLJAJ KAKO ONAJ KOJI JE POSTAVIO KONTROLU I NAPADAJ JE SA STRANE SA KOJE JE ON POSTAVIO-SA PUTA. Kad uradiš par dobrih treninga sa jačima od sebe i na odličnim kartama(kamp u Mađarskoj), prosto mi je ziheraški da tako moram da rešavam stvari, ali to mu dodje jedini način. Na kraju umesto da idem ispod 35min, išao sam 37.28, ispred Ugora i Kovača. Ja se nadam da će nam sledeće nedelje pozitivno rešiti molbu da učestvujemo na Jukoli i da sam zaslužio da kupim kartu Kopenhagen-Helsinki odmah, po nižoj ceni! :-) A sledećeg vikenda umesto da idem na Mađarski Meček, trčaću na terenima Andrevlja jer retke su trke u Srbiji na kojima imam moralnu obavezu da nastupim, zbog ljudi koji je organizuju. 

Trofej Novog Sada

No comment!

TC Hungary and Boroka cup

Krajem prošle nedelje, mala ekspedicija Rtnja je bila na trening kampu Češke reprezentacije na terenima u Mađarskoj.Iako poznati tereni, uvek se može naučiti nešto novo od boljih od sebe. Lepo iskustvo, dobri treninzi, teške noge, dobre trke. Ostalo možete videti na kartama i rezultatima.

Trening trka Topčider

 Posle dugo vremena trčao sam neku kartu u takmičarskom ritmu, jer sam se u nedostatku novca za odlaske na karte, do sada oslanjao samo na bazicne pripreme. Ove sezone sam krenuo ambiciozno u pripremni period, sve sa ciljem da na kraju ove godine istrčim maraton ispod 2:30, i nedeljama se kupila kilometraža koja je prelazila 200km nedeljno. Nikad bolju zimu do sada nisam uradio, a puno mi je sve to olakšao Pop, koji me trpi cele ove zime,  Međutim, nisam zaboravio ni da trčim sa kartom. Prvi deo sezone planirao sam da se posvetim orijentiringu i da vidim kakvi su efekti svih ovih kilometara.


Danas smo prvi put trčali štafetu posle njegovog prelaska u Rtanj, i kao što je bilo očekivano bili smo prvi.  Ali rezultat nije bio u prvom planu već prilika da     se napravi brz trening sa kartom. Ispod imate karte sa današnje štafete.