Blažo Maksimović

Trening trka Topčider

2012-01-21T18:58:00.001+01:00

Posle dugo vremena trčao sam neku kartu u takmičarskom ritmu, jer sam se u nedostatku novca za odlaske na karte, do sada oslanjao samo na bazicne pripreme. Ove sezone sam krenuo ambiciozno u pripremni period, sve sa ciljem da na kraju ove godine istrčim maraton ispod 2:30, i nedeljama se kupila kilometraža koja je prelazila 200km nedeljno. Nikad bolju zimu do sada nisam uradio, a puno mi je sve to olakšao Pop, koji me trpi cele ove zime, Međutim, nisam zaboravio ni da trčim sa kartom. Prvi deo sezone planirao sam da se posvetim orijentiringu i da vidim kakvi su efekti svih ovih kilometara.

Danas smo prvi put trčali štafetu posle njegovog prelaska u Rtanj, i kao što je bilo očekivano bili smo prvi. Ali rezultat nije bio u prvom planu već prilika da se napravi brz trening sa kartom. Ispod imate karte sa današnje štafete.

Tara open

2011-08-09T14:39:00.006+02:00

Prošlog vikenda održano je takimčenje Tara open u okviru kojeg se trčalo Prvenstvo Srbije na dugim distancama.
Prvog dana sam trčao noćnu kratku distancu, na kojoj sam napravio jednu veliku grešku od 5min na 8-oj kontroli i na kraju završio na trećem mestu.

Drugog dana sam trčao srednju distancu, koja se bodovala za kombinaciju. Tu sam trku završio na trećoj kontroli, oko koje sam kružio, i kružio, a ona je bila lepo sakrivena iza panja. Posle izgubljenih 5min na srednjoj distanci, nije bilo potrebe za jurnjavom i lomljenjem do kraja trke, ali i u tom ritmu završavam na drugom mestu sa velikih 9min iza Ugora, koji je sjajno istrčao trku.

Trećeg dana je na programu bilo Prvenstvo na dugim distancama. Od početka sam krenuo agresivno koliko god može po onom kamenjaru, i do 9.kontrole nisam imao grešaka. Tu pravim paralelnu grešku, ali nije se ni video put koji sam promašio. Nastavio sam da idem jako koliko mogu, ali posle 18.kontrole sam se razbio na kamenju i sva sreća je da je Velja bio pored mene i pomogao mi da ustanem, jer stvarno ne znam kako sam posle toga nastavio trku. To se vidi i na sledećih 2-3 kontrole na kojima nisam mogao da se povratim od pada, i na njima pravim nekoliko sitnih grešaka. Jedva sam se dovukao do cilja od bolova. U tom momentu u cilju sam imao prvo vreme, ali posle par minuta sam shvatio da ću biti prvi, pošto Ugor i Pop nisu stigli.

Sveukupno sam bio prvi, jer je razlika od noćne kratke odlučila između mene i Ugora.(rez ultati)

WOC last minute

2011-08-09T14:15:00.003+02:00

Pošto smo u jeku turističke sezone, poslednji je trenutak da se prijavite selektoru i da mu se zakunete da trenirate, nasmejte se i bićete pozvani na WOC u Francuskoj. Tako mogu opisati naš sastav za ovo takmičenje. Niko u Savezu ovo ne shvata kao ozbiljno takmičenje, a s obzirom da su ga turisti planirali, valjda očekuju da se i mi turistički ponašamo. Selektor nije hteo ni da čuje za trening kamp, koji je bio skup, a vodili su na exkurziju u Češku na EYOC ženski tim i trenera, koji se dokazao u radu i na trkama. Sada na WOC ide osmočana ekipa sa tri muškarca, dve devojke i troje u delegaciji. Nije mi jasno zašto nisu pored Slađe i Dragane poveli bar još jednu devojku, da imaju plasman u štafeti. Ovako njih dve mogu biti prijavljene, ali nekompletne štafete ne mogu startovati, IOF pravilo.
A pošto idemo na odmor, krenućemo u 5do12, taman da se stigne na start kvalifikacija posle neprospavane noći. Čuđenje nije potrebno, kao da nikada niste putovali celu noć ka moru i onda ujutru radosno istrčali na plažu. Kakav gušt, ali merak nema cenu. Nemojte gubiti vreme pored kompova i gledati naša vremena u kvalifikacijama, na B92 će sigurno prenositi ATP Montreal ili Toronto.
Zato, ako niste bili na godišnjem, ako imate crveni pasoš, ako vam je ranac za put uvek spreman za pokret, javite se selektoru ili potpredsedniku koji su organizovali put iz sata u sat, možda i iz minuta u minut ne sećam se, i možda ćete se naći u kombiju koji polazi sa parkinga kod Strava centra u četvrtak u 17h. Šteta što ne ide Sava, on bar uvek ponese 26 sendviča za večeru.

Brazil

2011-07-11T23:46:00.003+02:00

Konačno je došao i taj dan. Sutra krećem put Brazila da vidimo šta su nam spremili. Možda nisam spreman kao što sam očekivao, ali bar imam dobru volju da trčim. Od kako sam primio vakcinu koja je obavezna za putovanje tamo, poslednjih 15 dana sam konstantno imao temperaturu koja je pre pet dana kulminirala preko 37c. Sad sam iscrpljen i nedovoljno zalečen, samo se nadam da neću imati posledica pred Francusku.
Dakle, sutra u 17h iz BG pravac za Rio, a valjda se Ugor i ja nećemo obrukati. Pratite nas na ovom sajtu. 5 CISM MWG

Prvenstvo Mađarske na srednjim i štafetama

2011-06-13T22:49:00.003+02:00

Proteklog vikenda se održalo PM na srednjim i štafetama.
Jutro prvog dana su obležile kvalifikacije gde sam ušao rezervisano, a posle dve krupne greške morao sam da jurim kao sumanut da bih ušao u finale (rezultati).
U finalu, koje se održalo popodne, opet nekoliko grešaka u reonu kontola, što smanjuje moje šanse za visok plasman i završavam na devetom mestu. Karta na prvi pogled zelena i neobećavajuća, ali na njoj nekoliko vrsta šume, terena, trčljivosti, užitak za orijentisanje.(rezultati)
Drugog dana je bilo PM u štafetama. Andrea je trčao prvu izmenu i zamenio kao drugi. Ja sam trčao drugu izmenu i predao isto kao drugi, iako sam na dva mesta napravio oko 4min grešaka. treću izmenu je trčao Pop i završio na 7.mestu.(rezultati)
Trke su dobro došle posle mesec dana bez karte. Iako još punih nogu od proteklog ciklusa, to mi nije predstavljalo neki problem. Veći problem mi je velika odsutnost sa karte i na pojedinim mestima sam morao biti stegnutiji u izboru varijante i bez puno rizika, što je na kraju rezultiralo nezadovoljstvom postignutim vremenima na kraju trka.

Ničija nije do zore gorela

2011-05-26T22:12:00.002+02:00

Niko vas ne tera da čitate moj blog, ja vaš ne čitam sigurno. Svi koji su se našli prozvanim su to čuli od mene u lice, tako da ne znam što se sad čude. I dalje nisam video vaše rezultate, zato što ih nema.

Ničija nije do zore gorela, to sam vam rekao i prošle godine, a kao odgovor dobili ste jednog još bržeg Blaža. Pobedite me u šumi, a ne na blogu i sajtu. Ja sam i dalje brži od vas. I ne dirajte klince, oni su dobri momci, ja im samo pomažem da budu još bolji i da konačno izađe dobar senior od klinaca koji su prošli juniorski staž.

O Srbijo među šljivama!!!

2011-05-25T10:41:00.004+02:00

Oni koji vole orijentiring i dolaze na trke, prate šta se dešava u svetu, znaju da se za vikend održavaju izborne trke na terenima oko Anjesija. Gde smo tu mi?
Savez je ove godine već dobio 2.5miliona dinara za svoje potrebe od Ministarstva sporta i nema više kvartalnog kašnjenja kao do sada. Gde će otići te pare? Naravno da neće otići u razvoj sporta, već u razvoj krkanluka, sastančenje, seminare...
U posledjih nekoliko godina, Savez dobija lepe pare za razvoj sporta od ministarstva i svake godine umišljeni treneri i selektori, glupo mi da ih nazovem sportisti jer to nisu, vodili su gomilu dece na razne kampove. Uvek me nerviralo zašto to rade bez ikakvog cilja, napretka, vizije. Kad ne lezi vraže, zašto bi neko nešto u Srbiji radio bez neke lične koristi. Tu se uvek traži određen broj pansiona, iskoristi se manje, uplati se tačno, razlika naravno nekome ide u džep. I svi srećni i zadovoljni. I onda nije ni čudno što Srbija ne bi imala seniorski sastav da nije nas iz vojske, koje je Tokalic na drugarskoj osnovi doveo ovde. I gle čuda, ima li neko ko može da pobedi nekoga od nas? A od svih tih juniora koji su prolazili kampove i koji i dalje prolaze kampove, vrede samo dvojica, Sava i Filip. A ko ih je to doveo do nivoa na kojem su sad? Oni što stavljaju pansione u džep ili ja?

Kad sam se zimus kandidovao za selektora, Vokri je pred UO izjavio da sam ja kao odustao a Frulja ga je podržao. Lagali su obojica. Tad mi je bilo krivo i bio sam ljut na Frulju zašto me nije pitao. Međutim, on to namerno radi. U situaciju u kojoj niko ne želi od stručnjaka iz UO da se prihvati bilo čega da radi u Savezu, on se kao spasilac javlja da on bude v.d. selektora uz dvojicu savetnika. Javno pitam sve koji čitaju ovo, kakve veze sa bilo kojim sportom imaju Frulja, Ilić i Paksi? Šta oni znaju o treningu? Koje su im norme za neko takmičenje? Koje su im izborne trke? Njih to ne interesuje, samo ih interesuje da rade protiv mene, jer nije poenta da neko bude dobar, nego da se priča kako su oni nekad bili dobri. Ja još ne nađoh neki njihov rezultat.

Ta v.d.ljiga me pitala za par saveta oko nekih takmičenja i sastava reprezentacije i rado sam mu svaki put izašao u susret. Jednom prilikom mi pomenu da na WOC treba da ide jedna devojka koju pre neki dan na facebook-u videh sa pivom u jednoj i cigaretom u drugoj ruci. Šta reći osim EJ LJIGO, VREĐAŠ MI GANGLIJE!!! Za sad je opcija da treća devojka bude neka devojka što živi u Švedskoj, rekoše da mi nemamo bolju. Ne gospodo, mi nemamo goru, jer svaki rezultat je bolji od m.p. ili disq rezultata. Setite se koliko završenih trka ima. Nije valjda ovo sa slike dovoljno za WOC?

Sačekajte još 3-4 nedelje pa pogledajte spisak za EYOC i samo prebrojte trke na kojima su bile neke devojke koje će otići tamo. Navedena ljiga me pitala za norme na 3km koje treba da se istrče da bi ljudi ušli u reprezentaciju. Ali shvatio je da osim nas Save, Filipa, Popa, Ugora i mene niko ne može da istrči ni te norme, a da ne spominjem da su jadne. Eto odgovora svima koji su me pitali zašto se ne trči provera. Ko bi ušao u reprezentaciju onda? Kako bi se pravdali pansioni?

Ionako Paksi reče na FG da on i ne bi davao pare za takmičenja u inostranstvu nikome, jer on planira da omasovi sport, pa da iz toga traži kvalitet. Teorija dobra, praksa? Nema je, ne interesuje to ovde nikoga. Bitno je da neke svoje neispunjene snove i komplekse leče kroz mestu u UO.
Prošle godine nisam trčao BOC zbog devojaka koje me sahraniše na Kopaoniku. Gde su danas te devojke? Sreće li ih neko na trkama? Ali humanista zna najbolje.
Jedini čovek vredan pažnje u tom savezu je Zagorac, i hteo je zimus da mi pomogne, ali šta će on sam da uradi kad mu serviraju druge priče.

Zato, putuj Evropo nemoj više čekati na nas!!!

O PLAZMA

2011-05-18T00:21:00.005+02:00

Početkom marta sam poslao OSS molbu da odvoji 300evra kako bih nastupio na zvaničnom kampu krajem maja u Francuskoj. Zahtev se odnosio samo na deo putnih troškova do Anjesija za jedna kola, u koja su se mogla potrpati svih petoro izabranih reprezentativaca koji žive, rade, TRENIRAJU I TRČE TRKE u Srbiji. Niko mi ništa nije odgovorio.

Pre neki dan sam dao predlog v.d.selektora da OSS odvoji pare bar za putne troškove kako bismo natupili na Prvenstvu Slovenije na dugim distancama i štafeti, kao i na Prvenstvu Mađarske na srednjim distancama i štafeti, kako bismo imali neke jake trke u okruženju, ako već ne idemo na kamp u Francusku. Koliko sam danas video, on se sprda sa mojim predlogom.

Zato pogledajte šta je UO OSS usvojio u januaru. Oni pomažu nekog Zorana Milovanovića, ko god taj čovek bio, ili ga neko od vas poznaje sa trka od pre 10god, sa 20000din kako bi učestvovao na seminaru u Crnoj Gori. Ko je ovde lud? A već 16.08. će se svi pitati zašto niko iz Srbije ne može da uđe u finale Svetskog prvenstva. E pa zato što izvesni Zoran dobija lovu za šetanje po Ivanovim koritima, a trkači ne moraju da dobiju ništa. Ovde ti samo uzmu startninu, platiš prevoz i smeštaj i svi su srećni posle trke ako skupe lovu za roštilj. A svi hoće finale.

Zato ću od sledećeg takmičenja da pokrenem akciju skupljanja dobrovoljnih priloga za pomoć ljudima koji ne dolaze na trke, da odu na neki seminar u inostranstvo, kao i taj Zoran. Skupili smo pare za gaće Filipu, skupićemo i za odlazak nekom novom Zoranu.

Svaka čast članovi UO. Ali i ne čudi zašto nam ne pomažete, jer vi nikad niste oznojili dupe ili ga smrzli zimi na -15C na treningu, niti ste ikad bili trkači pa znate šta je nadmetanje. Hvala vam nizašta!!! U Srbiji se sve radi na isti kalup, zato se podsetite ove pesme.

Trofej Beograda

2011-05-15T18:32:00.003+02:00

Dva dana, dva sprinta, dve pobede. Ove godine sam pobedio na svim sprint trkama, iako smatram da je to moja najslabija disciplina i nisam oduševljen tim trkama. Ali, rezultati kažu drugačije.

Sada počinju završne pripreme za Brazil, a prve trke će biti Prvenstvo Mađarske na srednjim distancama i štafeti za mesec dana.

Širom zatvorenih očiju

2011-04-26T23:13:00.004+02:00

Kamp u Karlovcima- idemo još niže, dublje, strmije nizbrdo, sa jasnom vizijom da se dno može dotaknuti, imamo plan. Kaskamo i gledamo u kartu širom zatvorenih očiju. Plazma je sve skuplja!

Prvenstvo Srbije u sprintu

2011-04-09T20:16:00.002+02:00

Konačno sam uzeo prvenstvo i to gde sam se najmanje nadao. Ne volim sprint trke, a naročito po ulicama punim automobila i saobraćaja. Jedina moja šansa da pobedim je bila da stave što više kontrola na što manjem prostoru, što je planer i uradio, kao da je pravio trku za mene.
Ostalo je za mene sada istorija, jer posle toliko trka, znoja i cimanja, konačno sam osvojio jedno prvenstvo. rezultati

Rušanj 2011

2011-04-03T14:46:00.002+02:00

AJAJAJAJAJA, WHAT A THRILLER! su čuvene reči Per Forsberga u finalu WOC-a u Mađarskoj.

Ali ovo danas nije bio triler, ovo je bila drama. Bilo bi manje dramatično kad bi takmičarska komisija više vodila računa kome će dati organizaciju trka za Kup Srbije, nego kako će mene kazniti. Bolje imati osam dobrih trka, nego četrnaest od kojih su pola u najmanju ruku jadne. Evo ova trka bi taman bila dobra za Kup Belih voda, ali za Kup Srbije,mmmmmm!
P.S. Ostala mi je bar uspomena, imam trnja po sebi taman toliko da ih vadim sledećih mesec dana.

Stražilovski kup 2011

2011-03-27T20:49:00.002+02:00

Auuu, koliko sam se iznenadio kad sam video na cilju kolika je razlika između mene i drugoplasiranog, stvarno to nisam očekivao. Napravio sam skoro 2min greške na prve dve kontrole i onda sam se uzbrdo malo uozbiljio i do kraja napravio možda 40sek grešaka (na 16.oj i 25.oj) i loš izbor varijante na 26-tu kontrolu. Ostalo je bilo samo stvar trenutne snage.
I onda na cilju dva iznenađenja. Prvo je ovo što malopre pomenuh, a drugo je totalna neozbiljnost organizatora što se tiče procene pobedničkog vremena. Dr.Bora je tu bio malo navijački nastrojen, ali i on je omašio 3min, ali zato onaj KARLOVAČKI BLOGER(da ne kvarim trku pa mu neću ime spomenuti), predviđao je pacerskih 67min. Očekujem izvinjenje u vidu 2l COCA COLE ('ladne) na sledećoj trci i dve slike na blogu.

Beograd open

2011-03-20T17:02:00.004+01:00

Dva uzbudljiva dana na Babama. Posle dužeg vremena počele su da se održavaju brze trke u Srbiji, bez planinarenja. Ono što je obeležilo ovaj vikend na mojim trkama je pad koncentracije, što je na nekim mestima izazvalo glupe greške, prvog dana 3min, a drugog dana 2min. Evidentno je da sam umoran jer nisam uopšte odmarao za ove trke, što se osetilo na brdima u završnici. I dalje mi je cilj da forma bude na vrhuncu u julu, tako da ću i dalje ići na trke iz punog treninga, što znači da će biti još puno patnje na stazi. Rezultati!

Beograd open

2011-03-19T20:35:00.003+01:00

Prvog dana na BG openu dosta grešaka zbog pada koncentracije na par mesta. Na kraju 4. mesto sa više od 3min greške. Rezultati!

Kišelez

2011-03-14T19:53:00.007+01:00

Poslednjih desetak dana proveo sam trenirajući zajedno sa Popom po BG-u i Mađarskoj. Dogovor je bio da iskoristimo što više možemo to što treniramo zajedno. Mi nemamo Savez pa da nam plati put u Portugal, ali imamo dozvoljeni minus pa možemo da odemo u južnu Mađarsku. Došli smo punih nogu na ove dve egzibicione trke u subotu i nedelju. Subotnji trek nisam stavio jer nemam kartu.
Nedelja, staro mesto, stari znanci, stare boljke. Srbija! Na trci 2min grešaka na tri kontrole, jer očekujem nešto da vidim, a vidim nešto drugo što ne prepoznajem. Na kraju prvo mesto u vremenu 34:00! Petrović nije smeo da se kladi!

Juniper open 2011

2011-02-27T23:45:00.005+01:00

I pored snega i bolesti odlučio sam da idem na trku. Na trci dva različita dana. Prvog dana sam dao svoj maximum, dok sam drugog dana jedva ustao iz kreveta od umora. To se odrazilo i na trčanje kao i greške na stazi. Posle 16.kontrole sam jedva čekao da završim. Ukupno drugo mesto, što i nije loše za početak sezone.Rezult ati!

Golgota

2011-02-16T19:24:00.003+01:00

Dužina 1km, visinska razlika 130m, na nekim delovima nagib veći od 15%, to vam je GOLGOTA. Ko ne prođe to ne može se brojati u trkače, ali da bi se istrčala moraju da se vuku do poda.

Kada to prođete u dužini za 4.35, posle serije teških treninga, to onda predstavlja domaći zadatak. Treniralo se ove zime. Za one koji hoće da pokušaju ima mapa u prilogu.

Malo šume

2010-12-11T23:04:00.002+01:00

Danas sam posle tronedeljne pauzr napravio trening u šumi. Trening je bio kombinacija srednje distance, sprinta i koridora. 100minuta u šumi je dovoljno za početak tehničkih treninga

Obrni, okreni, ništa se ne menja!

2010-12-05T21:14:00.004+01:00

Plazma je tako dobar keks.
Završi se i ova sezona a niko ne vidi nikakav napredak u srpskom orijentiringu. Žao mi je što je tako. Neće se skoro ponoviti generacija koja je došla iz vojske, a koja se trenutno povlači, nemotivisana za dalji rad. Ono što sam više puta isticao je da je seniorski sastav kruna sporta i saveza, ali niko me nije slušao, i već godinama se guraju ljudi koji prestanu da dolaze na trke u 18-oj godini. Napretka tako neće biti, a nećemo skoro ni preći u veću kategoriju sportova.
Ono što sam mogao to sam i uradio. Ove godine sam imao peh pred Evropsko prvenstvo i do kraja sezone sam pokušavao samo da uđem nepovređen u novi ciklus priprema za sledeću godinu. Nažalost, toliko smo nisko pali da iako sam bio u lošoj formi, samo Ugor mi je s vremena na vreme parirao na nekim trkama, ali on već deluje nezainteresovan za orijentiring. Zašto li je to tako?
Pojedini centri me ne vole zato što jednostavno nemaju rešenje za svoju nemoć. Meka orijentiringa, kako neki sebe vide, mogla je samo da uči sa kampa na Kopu. Ko je bio tamo video je kako treba da se radi. Žalosno je što se i dalje pare troše na pogrešan način, prave se poslovi prijateljima, muva se na račun sirotinjskog Saveza. Kad bi samo pogledali kako se ljudi okolo organizuju ili kad bi upotrebili net da vide šta rade, videli bi da su samo zečevi u praznom loncu.
Spremam se opet, biću spremniji nego letos, izvolite gospodo koji me ne volite-pobedite me!

Srpski orijentiring je trenutno u bunilu i nadam se da ću završiti neke preliminarne dogovore sa sponzorima i smoći snage i sredstava za nastupe sledeće godine.
Ja ću i dalje jesti plazmu.

Svašta nešto

2010-09-22T13:36:00.007+02:00

U poslednjih nekoliko nedelja bio sam na par trka sa kojih su karte ispod.

Ukratko, kvalifikacije u Mađarskoj sam podbacio, promašio sam prvu kontrolu i nisam ušao u A finale. U B finalu 4.mesto. Sledećeg dana zanimljiva ekipna score trka, vreme 82.10, dužina 9.8km.
Posle toga Usije koje su me oduševile koliko ništa ne prepoznajem na terenu od onoga što vidim na karti. Sledećeg dana je bio sprint u V.Gradištu sa kojeg nosim lepe uspomene na kolenima( pao sam i razbio sam oba kolena),varijante glupe do bola, ali šta ću to je sprint i ne volim ga.
Poslednjeg vikenda sam bio na Zlatiboru. Lep teren, glupe staze, bar su organizatori prijatni ljudi, ali šta da se radi, ipak IOF kontrolor zna kako se staze postavljaju.
A sad pauza do Mađarske( ne od treninga već od trka)!!!

Prete mi smrću

2010-08-30T10:31:00.004+02:00

Zbog toga što dobijam pretnje smrću zbog pošteno obavljenog posla na kampu i zbog sujete nekih koji me zbog toga napadaju, zbog indolentnog ponašanja ljudi u Savezu i neiskazanje želje da se nešto promeni, ali i zbog svih onih koji me podržavaju odlučio sam sledeće:

TRENIRAĆU JOŠ VIŠE I JAČE, BIĆE SVE TEŽE POBEDITI ME I MOJI CILJEVI I DALJE OSTAJU FINALA SVETSKOG I EVROPSKOG PRVENSTVA, KAO I BODOVI U SVETSKOM KUPU, A NE BALKANSKA TURISTIČKA PUTOVANJA.

Hvala svima koji su me podržali u mojim odlukama.

Par dana posle

2010-08-25T12:11:00.003+02:00

Par dana posle Samanjca još uvek osećam umor u nogama, ali pošto imam nove ciljeve ne mogu ići na more ili u kafanu, niti dozvoliti da nabacim par kilograma viška kao neki reprezentativci. Tek sad vidim kolika je razlika između onog Blaža od pre tri godine i danas. Možda sam u nedelju posle trke drugo mesto smatrao neuspehom, ali kada vidim koliko sam ipak napredovao za tri godine ni to drugo mesto nije loše. Nadam se da ću pronaći lovu da sledeće godine učestvujem na jačim trkama i da valjda neću imati peh sa povredama, kao što je lom stopala od ove godine. Ostaje samo žal što sam posle loma stopala sve treninge i fokus preusmerio na BOC, ali zbog poznatih događaja od toga nema ništa.

Već sledeće nedelje, dok neki budu na reprezentativnoj ekskurziji, idem na Prvenstvo Mađarske u sprintu. Sprint nije moja omiljena disciplina, ali uvek je lepo učestvovati u konkurenciji od preko stotinjak ljudi, i to još dve trke u jednom danu, kvalifikacije i finale. Nadam se da ću ovog puta ući u A finale i u nedelju od 15h boriti se za plasman u prvih 6mesta.

Posle te trke, fokus bacam na Prvenstvo Mađarske na dugim distancama, 16.-17.10. negde u planinama kod Vesprema. To će ujedno biti i poslednje takmičenje za koje se spremam za ovu godinu, a sva takmičenja na koja budem išao do tada imaće samo trening funkciju i ići ću bez posebne pripreme i odmora. Do tada se vraćam treninzima i pokušaću da izbegnem planinare i šetače što je više moguće.

Samanjac ( iliti PLAZMA-neke stvari se nikada neće promeniti)

2010-08-23T13:07:00.007+02:00

Prošlog vikenda sam shvatio koliko stvari mogu izgledati drugačije kada se gledaju sa iste pozicije.
Dugo sam čekao nedeljnu trku na strašnom Samanjcu(ovo strašan je zbog kamenja a ne zbog toga što je teren tehnički zahtevan kao što mnogi misle), a kao propratna pojava je bio subotnji sprint na Grzi, koji se bodovao za Kup Srbije.

Trka u subotu je bila kao i mnoge u Srbiji, taman da se upotpuni prazan dan i da se ljudi dobro izgrebu. Ne shvatam poentu ovakvih trka, ali pošto sam uzeo 100poena i obezbedio pobedu u Kupu Srbije sve im je oprošteno.

I dolazi nedelja. Start trke je sve bliži a ja sam skroz bio neispavan. Dozvolio sam sebi luxuz da dve noći provedem u džungli od grada - Jagodini, boraveći u kući između diskoteke i kafane. Dve noći bez sna su mnogo. Došao sam na start neispavan, nervozan i da nije bilo Prvenstvo i Samanjac, ne bih sigurno startovao, ovako... Imao sam prostu taktiku, ne pogrešiti i ići pravo koliko god je moguće, jer su mi noge bile kao kamenje teške. Krenuo sam bez ikakvog respekta prema terenu i maltene do 13.kontrole nisam imao nikakvih problema sa kartom. 13.konrola mi je dodala nekih 90sek vremena jer sam ubeđen da je nisko postavljena u odosu na teren, odnosno karta tu nije baš najsrećnija. Voleo bih da vidim trekove drugih trkača na tom mestu. Usput sam obilazio neke trkače iz svih kategorija i konačno trčao sam trku, bez šlepera. I kada sam već omirisao kraj napravio sam krug od oko 4min posle 24.kontrole. Izlazeći sa kontrole na 10sek sam bacio fokus sa karte i nisam mogao da se lociram sledeća 3min, koja su na kraju bila odlučujuća da izgubim prvo mesto na Prvenstvu. Kada sam se locirao i pogledao na sat bilo mi je jasno da je to veliko kucanje ali sam do kraja nastavio u istom ritmu. Pred kraj opet pravim još nekih 90sek greške i mirno ulazim u cilj, čuvši da sam drugi. Bilo mi je jasno i pre početka trke na niko drugi neće biti u konkurenciji osim nas dvojice, što se i ostvarilo, Ugor prvi, ja drugi. Mnogo dobra karta i teren, malo me iznenadilo sto nisu iskoristili centralni deo karte nego samo krajeve.
Ukupno na Južnom kučaju treće mesto, drugo mesto na Prvenstvu Srbije na dugim distancama.

I kako svaka priča ima poentu, i ova me je nečemu naučila. Nisam znao dosada da reprezentacija služi za čašćavanje, motivisanje, nagrađivanje i odmor. Naša reprezentacija koja će nastupiti na Balkanijadi je skup masnih šetača, šlepera, alkosa i planinara koje treba nagraditi učešćem u istoj, čast izuzecima. Pošto je moje shvatanje sporta drugačije, odnosno takvo da se reprezentativni dres mora zaslužiti radom i rezultatima, neću nastupati na Balkanijadi. Ove godine su reprezentaciju sastavljali humanisti, rekreativci i planinari pa je poenta za sve one koji žele da udju u istu da sledeće godine što manje treniraju, što ređe dolaze na trke, što češće se bude pijani i što manje gledaju kartu na trkama i biće sigurno u konkurenciji za Balkanijadu, a još i ako se lepo smeše možda ih pošalju i na WOC, EYOC ili JWOC. Samo me interesuje šta će biti ako ne osvoje 3.mesto u ukupnom plasmanu, hoće li članovi UO skupiti pare iz svojih džepova koje će potrošiti za neke na BOC-u i vratiti ih na račun Saveza zbog svojih odluka, ili iz moralnih razloga se povući ili će kao i do sada mirno gledati kako sport propada? Ovo je ipak sport, a oni svi zajedno imaju manje pretrčanih kilometara u životu nego ja godišnje, ali nažalost imaju pravo pogrešnog odlučivanja. Nazdravlje vam bilo. Ja sam svoje obavio, odradio sam kamp za džabe, zanemario svoje treninge zarad drugih, a onda je moje mišljenje, analiza i ja sam pomnoženo sa nulom.

Zato je srpski orijentiring kao PLAZMA-neke stvari se nikada neće promeniti.

Kopaonik open 2010

2010-07-29T13:09:00.004+02:00

Kokošari, jajare i goveda. Dovoljan opis takmičenja sa nažalost dobrim kartama.

Trekove mi sat nije zapamtio tako da kačim samo karte. I još po neko govedo.
Rezultate možete pogledati ovde.

Kunfeherto cup

2010-07-19T00:47:00.003+02:00

Prošle zime sam uradio mnogo treninga i imao sam velika nadanja, ovo leto sam preležao, prevozio i nervirao se. Ali idemo dalje. If you can dream it, you can do it!!!

Prošle nedelje sam u okviru priprema za Kopaonik open odlučio da odem u Kunfeherto na trening trku. Tačno je da teren nema veze sa onim na Kopu ali trka je trka, uvk dobra za podizanje forme i samopouzdanja. Jedva sam je istrčao, jer sam statovao maltene u podne, na preko 30stepeni, po pesku, ali svima je bilo isto. Trudio sam se da ne grešim i uspeo sam. Završio sam trku sa ne više od 1min greške zbog stajanja u zoni kontrole, a što se tiče trčanja, e tu sam zaribao. Cilj sam čekao sa prve tećine trke. Na kraju 10km za 57.54min, prvo mesto, ali najbitnije je da mi se lagano vraća samopouzdanje i da sam siguran u ono što radim.
Za dva dana kreće serijal od 6 trka za 5dana. Nisam spreman za ovo takmičenje. Kako će telo odreagovati videćemo, mislim da nemam snage za sve trke, ali ceniću na licu mesta kako se osećam. Opet Rtanj, opet Kop, opet dobre trke.

Divčibare 2010

2010-06-28T00:04:00.004+02:00

Konačno! Posle više od 6 nedelja pauze zbog loma stopala, kao i što sam najavio pre mesec dana, odlučio sam da probam da trčim trku na Divčibarama. Krenuo sam sa treninzima par dana pre i zato sam odlučio da idem sigurnu trku a noge kako me nose. Naravno da biciklizam i trčanje nemaju nikakve veze ali mogu konstatovati da su me tročasovne vožnje koliko toliko ostavile u ritmu, pa se nadam da će dalji tok oporavka lakše ići.

Generalno, oba dana sam jedva trčao na stazi ali sam se borio iz petnih žila za svaki metar. Prvog dana sam pogrešio već kod prve kontrole ali me to nije omelo. Već kod treće sam odlučio da treba da pobedim Milana Bačanca i da treba da razmišljam kao on. Treća definitvno nije bila na svom mestu što se vidi i na treku. Onda kriterijum crtanja livada i rastera mi je bio jasan da nije dobar na 12. kontroli jer je raster livada a livada raster pa gubim vreme na čistini pre kontrole. Posle toga nisam imao taktičkih grešaka pa se to odrazilo i na vreme. Bio sam prvi sa prednošću od tri sekunde. Nisam mogao da verujem ali bilo mi je drago. (9.3km-82.14).

Drugog dana sam se razmišljao da li da izađem na stazu zbog bola u stopalu ali sam ipak prelomio da izađem. Dosadna kiša je padala sve vreme trke i ne pamtim kad sam se ovoliko smrzao usred leta. Taktika - razmišljati kao Bačanac. Krenuo sam mirno i već na 4.kontroli stižem Ugora i Dokmana samo zato što sam ispoštovao taktiku, a i kontrola je postavljena na jarak pre, tako da oni koji su razmišljali logično tu su napravili grešku. Na petoj pravim grešku zato što sam uzbrdo ispratio ovu dvojicu i tu odlučujem da ne prihvatim njihov ritam i da nastavim sam svoju trku. već kod 7. kontrole vidi se koliko je loše postavljena i nacrtana karta, a isto i kod tri sledeće kontrole, koje su sve orijentirce bacile u rebus. Od tih kontrola pa do kraja trudio sam se da održim isti ritam trčanja jer sam definitivno nespreman i trebaće dosta vremena da se vratim u ritam. Na kraju još jedno iznenađenje, opet sam prvi sa 22sek prednosti.(8.5km-75.14).

Ukupno sam bi prvi sa 25sek prednosti u odnosu na Ugora. Naravno da sam bio srećan zbog činjenice da se nisam nadano ni plasmanu u prvih pet a služi mi i kao satisfakcija za sve vreme provedeno na biciklu u poslednjih nekoliko nedelja, za propušteni EOC i nerviranje zbog glupog prenosa iz Bugarske. Valjda će i meni krenuti nabolje!

Experiment

2010-06-05T23:03:00.003+02:00

Nikada u životu nisam vozio bajs a ovih dana sam prinuđen da se družim sa njim oko 3h dnevno, iliti od 60-80km. Pokušavam da simuliram trkačke treninge u vidu promena brzine i tako motam do besvesti. To mi je jedini način da nateram organizam da nastavi da luči endorfin, jer sam sigurno zavisnik. Iako su me doktori ubeđivali da imam samo upalu ligamenata na stopalu, ispostavilo se da sam polomio 4.metatarzalnu koščicu i verovatno neću trčati još dve nedelje. Nadam se da ću se oporaviti do trke na Divčibarama, a gore ću, nadam se, trčati trku bez ijednog dana trkačkog treninga, tj. voziću bajs do tada. Ako noga ne može da trči onda mora da mota pedalu tri sata. Videćemo šta će ispasti iz tog experimenta, ali se samo tešim time što sam ubeđen da je organizam svojevrsna štedna knjižica i da se neke stvari samo gomilaju i ne mogu se zaboraviti, pa valjda ni ja neću zaboraviti da trčim. Doktori kažu da mogu ostati u formi ako samo vozim bicikl, ali mislim da je to ipak samo mit. Još tri nedelje i videćemo da li je mit istinit.

IN THE GARAGE NOW (EOC LIVE iz kreveta)

2010-05-26T22:56:00.006+02:00

"Previše ozbiljno sam shvatio ovaj život". Verovatno zbog toga sada samo ležim i vozim bajs umesto da se pakujem za Bugarsku. Kao i svaki put do sada ponovo sam hteo da ozdravim preko noći, umesto da ležim još jednu nedelju otišao sam u Sloveniju, ponovo se povredio, ne mogu da hodam i sada se samo nadam da će naprslina stopala zarasti do kraja juna.
A u Sloveniji smo prešli preko 1500km, bili u nekoliko mesta, karata, trka, neki su trčali dok sam ih ja slikao....
Trčao sam samo štafetu poslednjeg dana, mada nisam trebao ni to, ali srce i luda pamet me nateraše i sada..... Birao sam samo puteve i bežao sam od trčanja po šumi, mada me ni to nije spasilo.

Samo se nadam da će imati dobar prenos iz Primorskog, a momcima želim da se dočepaju toliko očekivanog finala.

Kako ću propustiti dobre stvari?

2010-05-08T17:34:00.004+02:00

Protekla nedelja je imala tako dobar početak a tako bedan kraj. Nakon dobro odrađenog pripremnog perioda i dobrog početka sezone, odlučio sam da oborim formu pred EOC i takmičenja u junu u Mađarskoj što je rezultiralo lošim rezultatima na Rajcu. Bio sam težak i umoran i bez fokusa na trke zbog umora,ali sam znao šta radim i nisam se mnogo uzbuđivao.

Nastavio sam sa završnim pripremama za EOC i sve je teklo dobro do juče ujutru. Ustao sam sa bolom u stopalu i mislio sam da je od umora. Na poslu sam primetio mali otok na stopalu i bojao sam se da može biti ozbiljno. Popodne sam otišao na trening sa namerom da uradim intervale kao nadražaj za trku u Mađarskoj na koju sam tebao da idem u nedelju ali sam morao da prekinem trening zbog bolova u stopalu. Odmah mi je bilo jasno da je to povreda koju sam imao prošle godine i da je ovo kraj nekih mojih nadanja.
Sad ležim u krevetu sa natečenim stopalom i naprslom 4.metetarzalnom koščicom. Svestan sam da propuštam pripreme u Sloveniji, EOC u Bugarskoj i da me čeka dve-tri nedelje nervoze zbog toga što ne mogu da trčim i što propuštam trke za koje se spremam poslednjih 7-8meseci. Najgore od svega je što sam ovo isto prošao i prošle godine usred sezone i postaje mi dosta svega. Teško je izaći jači iz ovoga.

Prvenstva Srbije ( Smederevo i Oplenac)

2010-04-12T23:09:00.006+02:00

Proteklog vikenda sam trčao dve sprrint trke, kraću i dužu, sa podjednakim učinkom - dva druga mesta.

Prvog dana je mesto zločina bilo Smederevo. Rani dolazak, priprema za trku, druženje, malo smeha, zagrevanje i onda šamar. Na malo neprijatnom vetru smo zagrejani čekali pola sata da počne start bez ikakvog nagoveštaja kad će krenuti. Posle 30min zakašnjenja trka je krenula. Iz ne znam kog razloga, trku sam krenuo sporo i do 5. kontrole sam imao osećaj da se vučem. Tu sam pokušao da ubrzam i na trenutak uspeo, ali nisam imao svežine da držim jak tempo do kraja. Na par mesta sam ušao u pogrešan prolaz što me na kraju i koštalo prvog mesta. Bio sam drugi za velikih 6sek ali 1sek ispred trećeg i 3sek ispred četvrtog. Odavno nije bila neka ovako tesna trka na našim prostorima.

Drugog dana sam trčao na Oplencu i to je bilo Prvenstvo Srbije na kratkim distancama. Karta ista kao prošle godine sa dodatim delom iza hotela koji je začinio trku, ali koji je u suštini bio veoma prost. Ispada da kukam, ali pre starta mi nije bilo dobro i ispovraćao sam se desetak minuta pre startnog vremena. Međutim, ovde sam izgubio od samog sebe. Krenuo sam sigurno prvi deo trke do ulaska u žbunje, a tada sam napravio neobjašnjivu grešku. Posle kontrole broj 45 tražio sam kontrolu 46 iako je moja kontrola bila broj 50. Ne znam ni odakle mi pomisao da tražim 46, odnosno nisam ni pogledao opise već sam išao po automatizmu. Kada sam našao broj 50 počeo sam da jurim za brojem 46 i našao je jer su bile relativno blizu,ali mi se nije karta poklapala u glavi. Onda sam pogledao opise i video da mi treba broj 50. Izgubio sam 1.45min na toj kontroli, ali sam zaostatak bio nadoknadio u prvom leptiru sa dobro istrčanim kontrolama, ali sam pred kraj drugog leptira napravio 30sek greške provlačeći se kroz žbunje i to je bila razlika koja je ostala do kraja i što je bilo dovoljno opet za drugo mesto. Posle trke sam bio mlo deprimiran zato što sam počeo da grešim kao i prošle godine na sprint trkama. Sprint će svakako biti deo mog fokusa neko vreme jer moram da konačno istrčim neku sprint trku sa fokusom zadržanim tokom cele trke.
Bojao sam se još jedne prehlade u nizu posle Smederevskog produvavanja ali se i dalje nadam da ću proći bez prehlade. Do neke naredne prilike ostaje mi samo da se fokusiram na sebe jer sam sam sebi najteži protivnik.

Rušanj

2010-04-03T20:14:00.004+02:00

E pa dragi moji koji iz ne znam kog razloga ovo čitate, hvala vam što odvojiste još malo vremena i pažnje za mene. Budite ubeđeni da se ovaj blog i stil pisanja nikada neće promeniti. Zato ko ima slabo srce, ko je sujetan i ko ne voli teške reči neka prestane sa čitanjem ovde.

KUD PLOVI OVAJ BROD?

Odlučih sinoć da pogledam sajt Saveza malo nešto pre ponoći i načudih se čuda za godinu dana. Vidim da se UO dopisuje i glasa preko neta, daju se predlozi, usvajaju se planovi... Lepo je što je Paxi uveo taj vid komunikacije među njih. Ali stvarno neke stvari nisam morao da saznam. Saznah da je bivši predsednik rezervisao bio jedno mesto za sebe na O-ringenu, saznah da Popnije ispoštovao proceduru, saznah da će juniori na kamp, da Kup više nije bitan... Nisam mogao da zaspem posle do 2h ujutru. Pa gospodo, zar vam nije dovoljno to što se neko lomi na svakoj trci, što trenira redovno, što je član reprezentacije da bi ušao na spisak za O-ringen? Zar je bitniji onaj ko je ispoštovao proceduru i ko dođe rekreativno na svako treće takmičenje i zakuca se na putu do prve kontrole, a pritom ga furate kao trenera? Trenera čega? Ne vidim neki napredak u juniorskim kategorijama od kada sam ja u orijentiringu, neki ne mogu da pobede ni matorog Frulju na trkama, on im je i dalje nerešiva enigma. Ali su perspektivni, biće dobri u M-Ž 45, ima vremena. Ljutite se svi, baš me briga, ali ja predlažem da sledeće godine pošaljemo Frulju i Marsa, mladi su i perspektivni, značilo bi im to. I ja treba posle da dođem na trku i da se lomim, umaram, umirem, pre trke čak i treniram, što je nekim trenerima baš čudno što ljudi treniraju preko zime, i da mi stimulans bude medalja? Da me potapše neko po ramenu? Zato smo i ispali u 4.kategoriju sportova, zbog pogrešnih stimulansa. Ali nastavite dalje tako i samo se zapitajte koliko vas je u UO izašlo nekada zimi da gilja bar dva sata dnevno na minus nekoliko trideset dana mesečno? Ko je to radio taj zna to i da ceni, za ostale sam verovatno budala.

A danas je bila i trka. Nisam hteo da dođem, ali sam se prijavio i pričao sa Paxijem o njoj, i kad sam išao ove godine i na gluplje trke daleko od Beograda što ne bih i na ovu nadomak Beograda.
A trka klasičan test volje. Za šta je 200ljudi dalo pare za startninu? Za šta je plaćen kontrolor? Zašto Savez uopšte donira trke Kupa kad one nisu više važne nizašta? Možda je izgledalo kao dođoh, videh i pobedih, ali je bilo dođoh, videh, smorih se i izgrebah se. Možda je na moju motivaciju uticala nervoza oko tuđih gluposti od sinoć, ali sam totalno nevoljno došao i trčao stazu.
Doduše, napravih jednu grešku kod 10. kontrole jer je za divno čudo odsek bio zarotiran na karti za jedno 45stepeni u odnosu na stvarno stanje i nisam ga primetio, ali tih 2min nije uticalo na konačni plasman. Završih 9.1km za 79:49min, jedva. Više sam se namučio oko vađenja trnja kad sam stigao kući nego oko pronalaženja kontrola. Ali dobro, poštujem to što su entuzijasti i što ne žive od Savezove socijalne pomoći i zarade na trkama, pa će valjda naći jednom i zanimljiviji teren.

Šta dalje? Nekako nemam motiva da se bakćem sa glupostima, ali ispada da sam ja jedini Kalimero. Biću to i dalje. Nekako se osećam prevareno posle svake trke, posle svake ovakve odluke, osećam se kao ona ciganka kod Zmaja posle sexa sa Turskim kamiondžijama. Možda je ponekad njoj i lepše.

Stražilovski kup 2010

2010-03-29T08:34:00.004+02:00

Da sam normalan verovatno ne bih proteklog vikenda izlazo nigde iz kuće, jer sam i sada toliko bolesan da ne mogu da dišem, a takav sam još od četvrtka. Ovako, pošto sam poznat kao trkački narkoman a i zbog neke prijateljske obaveze prema organizatoru, išao sam oba dana u Novi Sad. Kako sam se osećao više nije bitno, važno je da smo se dobro proveli na stazi.

Prvog dana smo bili na Paragovu, na čini mi se najtežoj karti kod nas, pogotovo kad se zna da su je crtali bugari. Teren strm ali za divno čudo staza je bila trčljiva, što znači da kad se malo razmisli pre postavljanja kontrola organizator može da napravi brzu trku i po strmom terenu. Plan mi je bio da pređem trku sa minimalnim brojem grešaka jer sam bio svestan da nema ništa od dobrog trčanja, pogotovo kad sam na zagrevanju video da ne mogu da uradim ni ubrzanje od kašlja. Ali plan mi nije uspeo. Već na drugoj kontroli sam otišao mnogo levo od pravca i izgubio oko 1.30min i mislio sam da će me Pop već tu stići, ali on nije imao sreće sa prvom kontrolom. Nastavio sam posle toga u istom ritmu i na prvoj dugačkoj kontroli sam znao da će ona odlučivati pobednika što se posle ispostavilo kao tačno. Prošao sam je sigurno ali ne tako brzo, mada je na kraju to bilo prvo vreme. Posle neke blage euforije zbog preciznog dolaska na 8. kontrolu, mašim pravac ka 9. kontroli i gubim još jedan minut. Pri dolasku na 11.kontrolu pravim još jedan minut greške zato što sam po ko zna koji put pratio trkača ispred sebe(Frulju) i skrenuo sa pravca i otišao na kontrolu pored. Već tu sam se jedva kretao i koncentracija je rapidno opadala. Nisam obratio pažnju na uvalu pre 12.kontrole, pa sam umesto da obidjem brdo posle 11.kontrole išao preko njega jer nisam hteo previše da se spuštam. Kad sam primetio uvalu video sam da sam i tu uzaludno gubio snagu na brdo. I da mukama ne bude tu kraj, nisam primetio da postoji uvala izmedju 14. i 15. kontrole, skrećem u nju i gubim još jedan minut. Na kraju sam bio prvi sa 44.02 sa nekih 4.30 minuta grubih grešaka i iskreno nisam se nadao da ću biti prvi a kamoli 3.20 ispred drugog.

Drugog dana je trka održana u Sremskim Karlovcima. Na sprint karti ali sa stazom od 5.3km. Hteo sam da trčim ovu trku bez obzira na to što sam jedva disao. Kad je krenula trka na to sam zaboravio ali me je brdo već od 3. ka 4.kontroli opomenulo da neće biti zezanja. Pošto se trčalo ulicama trka je bila brza za naše uslove i na početku trke sam vukao brzo koliko sam mogao. I naravno grešio sam. Kod 4.kontrole nisam video put(sokak) u kojem je bila i izgubio sam nekih 30sek. Ka 5.kontroli sam krenuo kroz zeleniš u nadi da ću pronaći put kroz njega, ali nisam uspeo i provlačio sam se kroz šišljak. Posle toga sam odabrao dužu varijantu ka 8.kontroli i promašio put ka 9.kontroli. I dalje sam vukao koliko sam mogao ali sam sve sporije trčao. Izbor varijante ka 11.kontroli me dokrajčio. Okrenuo sam kroz strmu uličicu koju nisam mogao da istrčim i izgubio sam dosta vremena. Od te kontrole sve se menja. Sreća pa je sledeća kontrola bila nizbrdo jer sam već počeo da se raspadam i kašljem. Do kraja trke sam imao par loših varijanti što je rezultiralo gubljenjem dodatnog vremena. Na kraju sam završio trku za 35.08 na drugom mestu. Jedva sam se dovukao na cilj i što je najgore nisam mogao da ustanem sa betona nekoliko minuta. Ipak mi je drago što nisam stao jer smatram da je obaveza svakog seniora da da primer mlađima kako treba da se bore. Mislim da bi na ovoj karti mogla da se napravi i trka od nekih 10-12km kao u Veneciji i da bi u svakom trenutku bilo zanimljivo na stazi.

Na kraju sam ukupno bio prvi, ali dan posle osećam posledice vikenda. Mislim da ću napraviti pauzu kako bih se izlečio i oporavio, što i nije baš dobro u ovom delu sezone, pogotovo kad znam da me i sledeća dva vikenda očekuju kup trke i prvenstvo Srbije.

Dunavski kup i Cerak

2010-03-22T11:33:00.005+01:00

Ovog vikenda sam startovao na dve trke, sprint na Ceraku i srednja na Rohalj bazama. Dve fizički naporne trke posle prehlade i povišene temperature koju sam dobio posle ekskurzije u peščari pre dva vikenda.

Prvog dana na sprintu sam počeo trku veoma brzo, ali sam na desetoj kontroli prebacio fokus na jedanaestu i tu je bio kraj trke. Izgubio sam nenadoknadivih 2.37min i to je bilo nemoguće nadoknaditi. Još jednom mi je opala koncentracija u toku sprint trke, na čemu ću morati da poradim ubuduće, ali se to ispostavilo kao dobra lekcija za sledeći dan.

Posle lekcije sa sprinta, na Rohalj baze sam došao sa ciljem da istrčim trku bez grešaka, jer sam znao da kako god trčim mogu da budem prvi samo ako se fokusiram dovoljno na O-tehiku i nisam se prevario. Trku sam krenuo skroz rezervisano ali siguran u svoje varijante. U toku trke sam ipak napravio dva sitna skretanja na osmoj i desetoj kontroli i to zbog grupa ljudi koje sam video u zoni kontrole, koje nisu bile moje ali su bile blizu, što ukupno u toku trke iznosi oko jedan minut greške. Na kraju sam završio 4.8km za 33.04min, ali osim osvajanja prvog mesta nisam zadovoljan svojom trkom. Cilj jeste ispunjen, ali slab tempo trčanja i oko 1min greške me sa današnje tačke gledišta zabrinjavaju. Možda je to zato što sam zaista bio iscrpljen posle prehlade ili zbog smanjenog intenziteta treninga u poslednjih mesec dana zbog vremena i ritma trka, ali videću kako da se izvučem iz trenutne krize u kojoj se nalazim.

NI MANJEG KURCA NI VEĆE DREKE (iliti DALEKO I GLUPO)

2010-03-07T17:24:00.005+01:00

Ovog vikenda je počela zvanična O sezona u Srbiji. Kao i svake godine, ovo je odlična prilika da se vide neki ljudi sa kojima se ne viđam baš često preko zime. Takmičenje je bilo sastavljeno od tri trke od kojih se prva nije računala u plasman.

Prvog dana je održan sprint u Topčiderskom parku. Karta je u šumovitom delu, zbog snega, bila jedna velika močvara kroz koju se jedva prolazilo. Ali kao i svaki sprint i ovaj je prošao kratko i brzo. Dužina od 3.2km, vreme 16.04 i prvo mesto.

Drugog dana je održana trka u Šušari na terenu koji je najavljivan kao srpska Boroka. Međutim, sa ovakvim kriterijumom crtanja Boroka bi bila jedan veliki raster. Na trci sam od samog početka bio van ritma, odnosno napravio sam grešku što sam krenuo sa iskustvom od prošle nedelje i zbog toga sam na nekim mestima sam očekivao potpuno drugačije objekte, ali koliko para toliko i muzike... Pravio sam serije grešaka od nekoliko u nizu i nikako se nisam mogao vratiti u ritam. Na kraju sam išao 39.38 sa nekih 6-7min grešaka i zauzeo sedmo mesto. Na stranu i loša trka koliko sam se smrzao tog dana.

Da sranja nikad ne idu sama video sam u nedelju. Do ciljne ravnine smo morali da pešačimo 5km po blatu i njivi, a odatle još 1km uzbrdo do starta. Kako je dobro bio označen put do starta zakasnio sam na isti, kasnije sam čuo da je start i pomeren zbog toga. Trka kao i svaka livadska trka, karta.... Šta reći? Dečja. Štedelo se na svemu, na izohipsama (ni u jednom trenutku nisam bio siguran da li napasti kontrolu sa gornje ili donje strane jer su izohipse relativan pojam, ali je bar oblik reljefa pogođen), na detaljima, na reambulaciji... U principu staza je bila prosta ali jednostavno nisam mogao da trčim nizbrdo, po izohipsi, pao sam mnogo puta i okupao se u snegu, i na kraju 9.1km za 71.11 i nisam video koji sam u ukupnom plasmanu.

I na kraju posle tri trke, osim gore pomenutog viđenja sa ostalim orijentircima i druženja, ne vidim svrhu svega ovoga. Volim da idem na trke ali neke stvari treba izbegavati.

BEOGRAD OPEN - prolog

2010-03-05T22:32:00.003+01:00

SPRING JUNIPER OPEN

2010-03-01T11:09:00.004+01:00

Karta na kojoj se održava ovo takmičenje definitivno treba da uđe u kolekciju "101 karta koju treba da trčite dok ste živi". Ako ne trenirate na ovom terenu svaka trka na njemu je izazov. Tako je bilo i ovog vikenda.

Prvog dana nas je čekala karta sa 8.8km koja je bila uglavnom po četinarskoj šumi koja je pomešana sa delovim obraslim klekom i zaraslom šumom. Kao i što sam planirao, trku sam počeo jako od samog starta i što je najvažnije održao sam koncentraciju na viskom nivou. Prvu grešku sam napravio kod 10. kontrole, koju sam video ali je nisam očekivao na tom delu zato što je šuma bila prosečena ali nije ucrtano. Posle toga sam napravio i loš odlazak sa 22.kontrole tako da sam promašio put koji je prolazio kroz granje, nisam ga video, i skrenuo sam na put po ivici karte i izgubio oko 60sek. Na kraju sam išao 52.59 i zauzeo treće mesto, uz oko 2min greške.
Drugog dana je bio teren po kome je poznato ovo takmičenje, a da zlo bude veće karta je bila 1:10000 što dodatno otežava stvari. Staza je bila duga 13.2km. Od samog starta sam počeo da menjam varijante. Na putu do 1. kontrole sam tri puta menjao varijantu. Na drugoj sam se vrteo na 5m od rupe u kojoj je bila kontrola. Na 12. kontroli sam doživeo fijasko vrteći se 24min oko nje. Šlag na torti je bila 20. kontrola koju sam tražio skoro 12min. Iako sam zamalo odustao na 12.kontroli, nastavio sam trku i do poslednjeg metra sam išao jako kao da nisam napravio nijednu grešku i kao da se borim za plasman, i drago mi je da sam u dobroj formi iako je tek početak sezone.

U senci ove trke, održana je Skupština OSS na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, koje će i dalje biti skup impotentnih staraca i naduvanih veličina i jajara, čast izuzecima, kojima će i dalje biti cilj da zarade neki dinar na trkama i za koje ne verujem da će učiniti nešto da se ljudi ubede da je ovo sport a ne planinarenje, tako da ne očekujem nikakvo poboljšanje u narednom periodu.

5months, 3500km, 320h, one wish!!!

2010-02-26T14:14:00.006+01:00

Last winter was very hard form me. I trained a lot during the winter and push hard in every training, except in february because of weather. It was so demanding to do training on snow and cold weather, on the dirty road and wood. I didnt have lot of training session with map but I hope that it will be better in next period.

Tomorrow I will going in Hungary on Juniper spring open and that will be first official race in this season with big expectation. Actually I am not in good shape, my legs are heavy because of hard training this week, but next weekend will start season in Serbia and I hope that I will be fit for that races.

New season

2010-01-19T19:42:00.009+01:00

This is my first post for this year. This winter has been too hard and long for me. I had a lot of long and hard trainigs and about New Year I had a flu but now everything is OK. I had more than 800km or 70h running per month. I hope that it will be enough to be well prepared for next season. Several times I changed my training plan because of snow and cold weather and I haven't done much tehnical training this winter, but I hope that the weather will be good next month.

Last weekend I took part in some winter league in Novi Sad and it was my first race for this year. It was very fast sprint race without tehnical demanding route but that was good training.

Now I'm in the best period of my life for trainings and therefore I am able to train every day for more than two hours.

Košutnjak intervali

2009-12-05T13:18:00.003+01:00

Pošto je vreme ovog vikenda baš loše, odlučio sam se da ostanem u Beogradu i da uradim još jedan trening sa kartom na Košutnjaku. Da ne bi bilo samo dosadno trčanje po poznatom terenu, odlučio sam da uradim 4 serije intervala 1-2-3-2-1 minut brzo sa 1 minut lagano između. S obzirom da je šuma vlažna, na nekim delovima sam imao problema da idem brzo ali sam stazu od 10.6km prešao za 54.30min, jer sam uglavnom birao puteve kao pogodnije po ovakvom vremenu.

Kosmaj

2009-12-04T18:58:00.009+01:00

Pošto su mi opet propali planovi oko mini O vikenda, odlučio sam da danas odem na Kosmaj. U nedostatku drugih karata, trčao sam po karti sa Prvenstva Srbije od prošle godine koju nisam završio iz dobro poznatih razloga. Kada sam došao na vrh Kosmaja dočekalo me iznenađenje, vidljivost je bila od 20-30m. Izazov više.

Na sreću, šuma je uglavnom čista i trčljiva ali i klizava. Pao sam mnogo puta u toku treninga na mokro granje i klizavo lišće. U principu staza nije bila teška koliko sam morao da vodim računa o tome gde sam zbog magle. Na kraju sam išao 9.2km za 75min.

Popovica

2009-11-29T22:19:00.003+01:00

Kako sam već odavno počeo pripremni period za sledeću sezonu, tako počinjem sa ubacivanjem treninga sa kartom. Ovog vikenda sam, umesto planiranog trening vikenda u Novom Sadu, napravio trening od 12km na Košutnjaku u subotu i danas trening trku u Novom Sadu.

Na Popovici sam sa tehničke strane nezadovoljan završio trening jer sa imao greške u reonu kontrole na 5. i 12. kontroli, dok sam na 10. izabrao lošu varijantu. Raduje me što osećam da sam trkački jači nego letos, što znači da preko 16h treninga nedeljno daje prve rezultate.
Sledećeg vikenda ću verovatno uraditi još četiri treninga na Fruškoj gori uz nadam se društvo iz drugih klubova.

Autumn Juniper Open

2009-11-22T21:06:00.005+01:00

I am so tired tonight, and you can see only map from competition. Rest of story you can read tomorrow.

Petrovaradin

2009-11-08T11:23:00.003+01:00

Last weekend the race was held in Novi Sad on beautifull and chalenge fortress. It was a little anniversary, the first 25 years of OAK "Novi Sad" and Frulja's 50th birthday, team mate of that club.
Every race on that fortress is very exciting. There are a lot of passages, walls, levels, paths and if you don't know spatial arrangement you are in trouble.

I started race very well untill the 6th control, when I missed one passage and made mistake of 2.30 minutes. After that, on the 8th control I passed on the wrong side of the wall and lost some 30 more seconds. On the 10th control I chose a variant from the right side and lost about 20sec., even though I thought that the left variant was better. Till the end of the race I had a quite safe race. At the end I was the first with 30 seconds ahead of the second competitor. It was a good control race after the first cycle of preparation period with more than 700km in a month.
After all I was satisfied with running however I must do something with my self confidence during the race and selection of variants.

Zemun

2009-10-25T22:36:00.004+01:00

Today was held another race of Belgrade league. Those races come in handy to break the monotony of athletic training.

The only important thing with this race was fall down on the fifth control and I barely got up and injured knee. The park was very slippery because it was rainy all night. After that fall I chose routes on paths wherever it was possible. At the end 2.4km-9.52min.

Kumodraž

2009-10-24T15:58:00.004+02:00

Posle prvog ciklusa priprema i prtrčanih oko 500km za protekle tri nedelje, odlučio sam da uradim trening sa kartom i dobro se poklopilo da se ovog vikenda održavaju dve trke u Beogradu. U protekle tri nedelje nisam mogao da uradim nijedan trening sa kartom zbog kiše a i zbog toga što sam opet počeo da idem na posao. Ali....

Danas je održana sprint trka dužine 2.6km'15.16min. Trku sam krenuo rezervisano zbog teših nogu i klizavog terena. I sve do 19. kontrole je sve bilo pod kontrolom i onda sam napravio bag od nekih 1.10min. Uz još par motanja oko zeleniša napravio sam dva mnuta grešaka što je bilo dovoljno da budem drugi. Jednostavno nisam imao svežine da premotam na nekim brzim deonicama, ali sada i nije vreme za to. Lep trening i trka, jedina zamerka je mali prostor za zagrevanje. Sutra idemo ponovo.

FINALE KUPA '09

2009-10-04T18:37:00.002+02:00

Danas je odžano poslednje kolo Kupa Srbije i verovatno poslednja trka u Srbiji ove godine. Zasitio sam se ubeđivanja ljudi da je ovo sport i da treba da postoji fer plej i pravila ista za sve. Ko ne može ovo da shvati i dalje će biti na udaru mojih kritika.

Da se vratim na trku. Teren je za nijansu zanimljiviji nego juče zbog većih dina koje smanjuju vidljivost. Trku sam u potpunosti kontrolisao do 21.kontrole gde prolazim pored nje, odnosno nisam je video, i overavam kontrolu u sledećem žbunu. Nisam pogledao koji je broj meni potreban i tek kad sam video da mi se odnosi prema sledećoj kontroli ne slažu shvatio sam da je ona ipak bila u onom prvom žbunu. Tu sam izgubio 1.40min što je mnogo na ovako brzom terenu. Na kraju 7km za 35,13min i treće mesto. Mjslim da ću ostati i treći ukupno u Kupu Srbije.
sada ću napraviti pauzu od trka nekih mesec dana i krenuću sa laganim treninzima i možda otići na operaciju desnog skočnog zgloba koji me muči tokom cele sezone. Ako ne operišem zglob čeka me novembar koji je pun trka u Mađarskoj, a možda i Venecija.

BANAT OPEN '09

2009-10-03T17:43:00.004+02:00

Danas je održano pretposlednje kolo Kupa Srbije na terenu u peščari. Trka je bila koncipirana kao duga distanca sa9.6km dužine. Teren i nije nešto tehnički zahtevan, ali je vegetacija čudna u pojedinim delovima. Do 21. kontrole nisam imao većih problema, ali na toj kontroli gubim oko 3 minuta zbog toga što nisam video kontrolu koja je bila oborena i vrteo sam se po terenu neznajući gde je. Na 22. kontroli opet malo nesigurnosti jer ne postoji neki reper koji se može prepoznati u gomili žbunja. I na kraju, nisam pronašao put ka 27.kontroli pa sam se probijao kroz zeleniš, a što je najgore nisam ga pronašao ni kad sam se vraćao, tako da sam izgubio još 4-5 minuta. Na kraju 62.35 i treće mesto. Zadovoljan sam trčanjem na celoj stazi ali me 21. kontrola definitivno izbacila iz ritma trke. Sutra ostaje poslednje kolo Kupa i nadam se pauza od domaćih trka neko vreme.

Dokle više?

2009-09-27T23:07:00.004+02:00

Nemam šta da napišem o jučerašnjoj trci na Rajcu. Znao sam da je loša karta, znao sam da su jedva napravili koncepciju staze po takvoj karti, ali nisam znao da neće postaviti sve kontrole. Odlučio sam da idem na trku par sati pred trku i pogrešio. Pratio sam uputstva organizatora kako da nađem cilj i na momente sam mislio da sam se izgubio.

Kad sam već došao da trčim, razradio sam i taktiku kako to da odradim, jer se osećam skroz iscrpljeno i u glavi sam prelomio da je za mene sezona završena a na trke ću ići bez ikakvog očekivanja i treninga.
Kad je trka krenula usledio je prvi šok, nema prve kontrole. Stojim pored cvrčka, siguran sam da treba da bude tu, ali nema je. Pogledam levo-desno da možda neko ne kasni sa postavljanjem kontrole pošto sam prvi krenuo, ali ništa. Šta sad? Odlučio sam da idem dalje da bar odradim tening kad sam već došao u vukojebinu. Na trećoj opet ne znam šta mi se dešava. Siguran sam da sam tu gde treba da bude, ali nema je. Posle par većih krugova pronalazim je u jarku 30m od mesta gde treba da bude. Smeh. Gde je peta kontrola? Ko li je ukrao? Ili je možda neko slučajno nacrtao na kartu bez znanja organizatora. Smeh. Dolazim na cilj posle obiđene staze i prijavljujem da nema dve kontrole a oni me počeše ubeđivati da su na svom mestu. I tu je kraj. Od sada ne idem na glupe trke na kojima se priznaje rezultat iako nemate dve overene kontrole ili nema kontrola. Nisam menjao ništa na treku, pogledajte samo tu geografiju i azimute.
Dokle više da ljudi koji ne znaju šta je sport priređuju trke misleći da je to planinarska šetnja? Dokle...aaaaaaaaaaaaa......

Estonia WMOC 2009

2009-09-22T15:12:00.004+02:00

Konačno sam stigao kući i imam pristup netu bez ikakvih ograničenja. Ako izuzmem to i činjenicu da je klopa za neke bila prilično oskudna, ovo putovanje mogu svrstati među najbolje u životu. Putovanje kroz prelepe krajeve, trčanje po veoma izazovnim terenima i uz ekipu ljudi koja diše u istom ritmu gde je zezanje zagarantovano-ništa mi drugo nije preostalo nego da uživam.

Ove godine WMOC je održano u gradiću Voruu blizu estonsko-ruske granice. Na programu je bila duga, srednja i štafeta.
Prva trka je bila duga distanca na 15.1km. Već prethodnog dana na modelu videli smo kako je uzbudljiv, zahtevan i za naše uslove neobičan teren, gde je više od 50% šume obraslo mahovinom. Neverovatno. Na dan trke je počela da pada kiša koja je još i dodatno otežala ulove na karti. I već kod prve kontrole imam oko 1min greške, jer sam tražio kontrolu na drugom grebenu, mada nisam bio jedini koji je tamo tražio jer su svi imali problema sa njom. Na 3. kontroli sam u reonu kontrole pomislio da je u uvali i otišao sam desno od nje, ali tek kad sam stao video sam da je na grebenu i vratio se do nje. Na putu do 6. kontrole sam imao nesreću da se nabijem na granu u stomak a bol je bio toliki da mi je u momentu počelo da se vrti u glavi i imao sam mučninu, i posle toga samo ja znam kako sam uopšte došao do cilja. Nikad mi teže nije pala neka trka do sad u životu, ali jednostavno nisam hteo da stanem zbog rezultata ekipe. Do kraja trke sam bukvalno preživljavao na stazi. Na kraju sam imao vreme od 115 minuta.

Druga trka je bila na 5.4km po veoma neobičnom terenu, samo močvare i granje. Ko nije trčao po takvim terenima ne može sebi stvoriti sliku u glavi kako to izgleda. Bojao sam se kako će stomak i noga reagovati na napor posle zdarca, ali kad trka krene sve se zaboravlja. Ušao sam previše stegnuto i već na trećoj kontroli pravim grešku. Kad sam se vratio u ritam i pomislio da je to bilo OK do kraja trke, na cilju me dočekalo još jedno iznenađenje, nisam overio 13.kontrolu. Užas.

Na štafeti sam trčao prvu izmenu u drugoj štafeti jer zbog loših trka i trenutnog fizičkog stanja nisam hteo da se mešam u sastav prve štafete, što je bilo i realno. Na štafeti sam krenuo bez jurcanja za grupom jer nisam osećao da bilo koga mogu da pratim. Već na putu od druge ka trećoj kontroli sam pao i polomio kompas i ostao sam samo sa lupom u ruci. Odatle do druge vidne kontrole sam birao uglavnom puteve i brdašca za orjentire. Usput sam pokupio i granu koja me ubola ispod oka, ali nisam osećao nikakav bol do kraja trke, mada sam na trci pao milion puta, tako da i ne znam kada sam se udario. U prvoj trećini staze sam napravio obilaženje 5. kontrole preko tudje i tu sam izgubio sve trkače u šumi. Do druge vidne sam zaostao 6 min iza vodeće grupe i tek sam tu dobio drugi kompas. Na kraju 7.2km za 47.02. tek kad sam stao osetio sam bol i pulsiranje ispod oka ali nisam hteo da paničim i na kraju je sve ispalo OK.

Šta reći o ovom takmičenju više osim da je ispunilo očekivanja svih nas koji smo otišli tamo. Tereni su stvarno vrhunski, najlepši po kojima sam trčao, jer ni u jednom trenutku se ne smeju potceniti dvoizohipsične karte i svo rastinje u njima. Ostaje mi samo da sledeće godine probam da sklopim finansijsku konstrukciju i odem na skandinavske terene, jer tek posle trčanja na ovakvim terenima može se osetiti pravi gušt orijentiringa.
A slobodno vreme - to je odrađivala naša mašta, bilo je vrhunski.

Istraživanje

2009-09-13T19:46:00.005+02:00

Posle duže vremena konačno da nešto napišem i ovde. Posle razočaravajućih rezultata na WOC vratio sam se svakodnevici koja se i dalje svodi na treninge i putovanja sa takmičenja na takmičenje. I nažalost, posle više od mesec dana treninga i trka na dobrim kartama, počev od Kopaonika pa do kraja WOC, vratio sam se u neistraženi svet karata Milana Bačanca. Koliko god da mislite da ne može više ništa tu da vas iznenadi, varate se.
Na Zlatiboru je održano Prvenstvo Srbije na srednjim distancama i trka Kupa. Nemam komentar, dovoljno je videti karte i koncepcije staza.

Posle toga došla je na red Balkanijada u Paraćinu. Fenomenalni tereni i karte. Na sprintu sam bio 10. i na dugim 6. Nažalost, trke kao što je ova, Kopaonik i Andrevlje su u istom rangu kao i druge za Kup i valjda će se zla srpskog orijentiringa uskoro povući.
Juče na terenu u peščari kod sela Usije održana je još jedna trka za Kup. Neću više da komentarišem glupe karte i trke, ko je bio sve je video.
Za koji sat krećem sa drugarima u Estoniju na 42. Svetsko vojno prvenstvo. Poslednji izazov za ovu godinu u društvu najboljih svetskih orijentiraca. Vesti možete pratiti na www.mil.ee/orienteering/.

WOC 2009

2009-08-13T23:42:00.005+02:00

Ovih dana smo završili poslednje pripreme za WOC u Miskolcu. Naš mali tim je uradio nekoliko treninga na terenima oko Miskolca,koji su slični našoj Fruškoj gori, ali su mnogo trčljiviji.

Fascinantna stvar koju smo danas videli je velika karta oko Miskolca, koja pokriva teren veći od Fruške gore. Šta reći? Gužva oko WOC još nije počela, ali od sutra će biti sve reprezentacije u selu. Prva trka je na programu u nedelju, i to kvalifikacije za srednju distancu. Koliko smo spremni videćemo kada počnu trke, ali ako neko uspe da uđe u finale biće ogroman uspeh.

KOPAONIK OPEN 2009

2009-07-06T22:19:00.007+02:00

Proteklog vikenda održano je trodnevno orijentiring takmičenje na Kopaoniku, kao propratno takmičenje EYOC 2009.

Prvog dana na programu je bila duga distanca 10.1km. Trku sam krenuo prilično mirno, ali na drugoj konroli pravim grešku u izboru varijante i upadam u jarak ispred kontrole. Tu gubim dva minuta i stiže me Ugor. Posle toga na šestoj kontroli silazim previše nisko i srećem Ugora koji me prestigao i tu gubim još dva minuta. Do devete kontrole ponovo idem sam i prelazim Ugora ali me stiže Andraž i sledećih nekoliko kontrola nastaje prava potera na stazi. Prema 13.kontroli sam imao krizu i nastavljam sam, ali kontrolu ipak overavam pre njih dvojice. Do kraja trke smo se držali u grupi uz par sitnih grešaka u reonu kontrole. Na kraju vreme 85:01.

Drugog dana je bila srednja distanca koja se bodovala za WRE bodove. Dužina staze je bila 4.5km po prilično kamenitom terenu. Trudio sam se da trčim sigurno i sa što manje grešaka jer sam osećao umor od prvog dana. S obzirom da je prethodnih dana kiša padala po ceo dan, svaka uvala na terenu je bila potočić a teren pun močvara. Na drugoj kontroli pravim grešku od 30s, jer sam skrenuo u desni potok. Na 4. kontroli stižem Ugora koji je startovao 6 minuta ispred mene. Već na sledećoj kontroli gubim 30s i tu se razdvajamo. Na putu ka 8. kontroli prolazim suviše nisko od sedla i tu gubim više od 1min. Na seriji kontrola do 12. teren je bio pun kamenja i morao sam ići sporije kako ne bih pravio veće greške. Na 13. i 14. kontroli sam imao problema sa pronalaženjem kontrola koje su bile u stenama i vrteo sam se oko njih. Na 15. kontroli opet gubim oko 30s zbog ranijeg ulaska u potok i nepotrebnog provlačenja. osle te kontrole bila je uzbrdica koju sam jedva savladao i toliko sam bio umoran da sam jedva čekao da se trka završi. Na kraju 41:33 sa više od 3:30min grešaka.

Poslednjeg dana na programu je bio sprint dužine 1.9km. Na startu sam doživeo peh da mi čovek iz organizacije nije pustio kartu i morao sam da se vraćem po nju. Na 3. i 4. kontroli pravim 2min grešaka ali sam nastavio sigurno do kraja. Jedva sam se dovukao do cilja koliko sam bio umoran. A na cilju užas. Čip mi nije očitao predposlednju kontrolu i bio sam DISK. Najgore od svega je što na kraju nemam plasman. Naravno, Bugari nisu hteli da očitaju stanicu zato što im je tako odgovaralo, kako bi Kiril pobedio jer je i Zinca bio DISK zbog neočitane poslednje kontrole. Žiri odlučuje da se kontrola ne očitava i ostajem bez plasmana(ranije su se kontrole očitavale po potrebi takmičara, a sada ću pisati žalbu da se postupi retroaktivno po pravilima i da se oduzmu poeni svima koji su ih tako upisali).

Organizam mi trenutno vapi za odmorom i ove nedelje ću morati da se dobro odmorim, ali već sledeće nedelje kreću pripreme za Mađarsku i forsiranje dužina i brda.
I naravno da ne zaboravim, naša reprezentacija je doživela fijasko na EYOC. Valjda je red da se stručni štab povuče kako se i dalje ne bi brukali sa ovakvim rezultatima.

PTT kup - Divčibare

2009-06-28T21:00:00.003+02:00

Proteklog vikenda na Divčibarama se održao PTT kup. U dva dana imali smo srednju i dugu distancu. Loše vreme i kiša nije omelo oko 150 najupornijih takmičara da ostanu oba dana.

Prvog dana se trčala srednja distanca. Posle kišne nedelje pre takmičenja, svi potoci i bare su bili puniji vodom nego obično i na nekim delovima bilo je nemoguće šetati a kamoli trčati. Posle dugo vremena mirno sam krenuo na trku i tako je i završio. Kod treće kontrole sam promenio varijantu i izgubio na kruženju oko 30s, na četvrtoj sam sišao nisko i izgubio dodatnih 40s. Na sedmoj kontroli nisam primetio da je nacrtano drvo pored rupe i ušao sam na sledeći niz rupa koji nije bio ucrtan, izgubljeno još oko 60s. Do kraja sam išao sigurno onoliko koliko sam mogao da vidim kartu od pljuska koji je bio u toku trke. Vreme 31:29 na 4.5km.

Drugog dana se održavala duga distanca. Naravno, kiša je bila propratni detalj koji me prati poslednjih nekoliko trka. Do 16. kontrole nisam imao većih grešaka u izboru varijanti, ali na 17. kontroli sam izabrao varijantu kroz šumu ali nisam ubrzavao pa se pokazalo da to i nije bila najbrža varijanta. Posle overene 20. kontrole zakačio sam za drvo i tek posle nekih 200m sam shvatio da mi je spao sat sa ruke. Pošto mi je sat ipak bitniji od plasmana, vratio sam se da ga pronađem. Posle toga, srećan što sam pronašao sat, gubim fokus sa trke i idem sporijom varijantom na 21. kontrolu i gubim na toj kontroli oko 3.30min. Na 23. kontroli nisam dovoljno proceni udaljenost između kontrola pa skrećem desno na put i vrtim se okolo i tu gubim još oko 2min. Na kraju treće mesto sa vremenom 69:24 na 9.2km.

Posle ovog vikenda biću srećan ako se ponovo ne razbolim, jer su mi noge stalno bile mokre. Sreća pa u kolima uvek imam nekoliko pari patika i cipela pa sam mogao da ih menjam. narednih dana ću se potruditi da se odmorim pred Kopaonik open koji počinje u petak.

Od svega po malo

2009-06-22T10:33:00.005+02:00

Posle dužeg vremena sam u mogućnosti da stavim neke karte na blog. U proteklom periodu se dogoodilo dosta ružnih stvari u mom životu a pogotovo na sportskom planu. Dugo sam iščekivao pripreme u NS i noć pred put sam dobio temperaturu, što se kasnije ispostavilo da je od upale pluća. Nedelju dana sam kuburio sa temperaturom iznad 38C i prvog dana kada nisam imao povišenu temperatru uputio sam se u NS iako sam znao da rizikujem da će se upala povratiti.

Sledećih pet dana sam imao treninge na Fruškoj gori kao priprema za Prvenstvo Vojske, i naravno organizam se premorio do te granice da u pojedinim trenucima na takmičenju nisam mogao da dišem a kamoli trčim. Oba dana sam pravio krupne greške i nisam mogao da verujem da mi se to događa. Jednostavno misli odlutaju negde i nema me na karti.

Prošlog vikenda sam išao u Pusztamarot na Prvenstvo Mađarske na srednjim distancama i štafeti. Tri trke na veoma trčljivom terenu sa preciznim kartama. U kvalifikacijama sam pokazao još jednom sebi da verovatno nikad neću biti dobar trkač sa ovako lošom koncentracijom, jer sam na predposlednjoj kontoli bacio u vodu do tada istršano. Napravio sam četiri minuta greške i propustio A finale.

Poslepodnevna finalna trka se može opisati kao pakao. Bio sam mokar kao miš pre početka trke, jer je bio takav pljusak da sam pomišljao da se vratim u kola i presvučem i uopšte ne trčim. O trci da ne govorim. Skroz je neprijatan osećaj kada trčite po pljusku i magli koja ograničava vidljivost na dvadesetak metara. To može razumeti samo onaj ko je u tom trenutku bio u šumi. I što je još gore, dok sam se spuštao niz jednu strminu pao sam i povredio koleno. Koliko je teška povreda videću sledećih dana.

Drugog dana je održana štafetna trka u kojoj smo trčali Ugor dve i ja jednu izmenu. Da sam normalan verovatno mi ne bi ni palo na pamet da trčim, ali sam stavio trake na koleno i nekako istrčao drugu izmenu. Imao sam problema sa nizbrdicama i jedva sam se dovukao do cilja. Bilo mi je glupo da propustim trku posle tolikog puta, ali...

Teško je uopšte trenirati a kada neko upadne u seriju pehova, kao što sam ja ove godine (drvo, operacija zgloba, lom stopala, upala pluća i sad povreda kolena), teško je ostati normalan.

Bele vode

2009-05-30T23:14:00.003+02:00

Danas je u Beogradu održana poslednja iz serijala sprint trka koje su održane ovog leta. Trka se održala na Belim vodama na novoj sprint karti.
Trku sam započeo karakteristično za mene-greškom. Promašio sam jedan prolaz i za trenutak ispao sa karte, odnosno pomešao sam ulice, i tu sam napravio oko 1.30min zaostatka. Posle toga sam se trudio da što bolje istrčim ali sam napravio još par sitnih grešaka, mada je na sprintu svaka greška ogromna. Na kraju vreme 16.20 za 2.8km i drugo mesto.

Ovom trkom sam završio ciklus sprint trka i već od naredne nedelje se vraćam na treninge u šumu. Idem na dvonedeljne pripreme u NS, pa na Prvenstvo Vojske i za tri nedelje na Prvenstvo Mađarske na srednjim distancama i štafeti. Nadam se da ću dobro iskoristiti vreme na pripremama i poboljšati svoju O-tehniku, pa će i rezultati valjda doći.

Segedin

2009-05-24T19:57:00.004+02:00

Ovog vikenda sam imao lepo putovanje i druženja sa nekoliko srpskih orijentiraca u Mađarskoj, i naravno tri trke.

Prvog dana je bila sprint trka i štafeta. Na sprint trci sam se totalno pogubio kod 7. i 9. kontrole, koje sam pretrčao, i bio sam svestan da nema ništa od dobog rezultata ali sam do kraja išao jako, jer ionako je ovo nki vid treninga. Na kraju 13.mesto sa 21.03. Moram reći i to da je Petar Šarić pobedio na sprintu.

Popodne se održavala trka štafeta. U toj trci smo učestvovali u sastavu Milić-ja-Milić, pošto on nije trčao sprint prepodne. Trku od 4.11km sam išao 22.45min i imao sam najbolje vreme, a trčao sam je skoro kao i sprint prepodne. Na kraju smo bili drugi zato što je babun promašio konrolu pred kraj i pobegao mu je pobednik.

Posle ove dve trke jedva smo se dovukli do tuša a kasnije i do TESCA, gde smo jeli i pili i zalili Perinu prvu zlatnu u Mađarskoj i nadamo se da ce i dalje osvajati ove medalje, i naravno nazdravljati pivom.

U nedelju je bila duga distanca 9.7km koju sam išao 64.49min. Karta je bila slična kao i na Boroki i nije se smela koncentracija popustiti ni na tren. Do 16.kontrole sam i kontrolisao trku, ali tada kao da sam doživeo šećerni šok i osetio sam da se nisam oporavio od subote. Jedva sam se dovukao do cilja. Posle te kontrole sam napravio više od 8 minuta grešaka i dobro je što nisam stao pre cilja.
Sve u svemu, zanimljiv vikend, dobri treninzi i lepo druženje.

Komlo sprint

2009-05-20T18:42:00.004+02:00

Ovog vikenda sam išao u Komlo na sprint prvenstvo Mađarske. Iako je to na samo 120km od Sombora, trebalo mi je više od 3h da stignem do tamo i zamalo da zakasnim na start kvalifikacija u 9.30h. Došao sam na start bukvalno u minutu kad sam trebao da uđem u boks. Nisam se čak ni istegao pred trku a kamoli zagrejao. I kakva priprema takva i trka. Par loših varijanti u delu gde je šuma nateralo me je da ubrzam ritam u gradskom delu trke. Prvi šok sam doživeo posle devete kontrole kada me je neki čovek iz organizacije, koji ima veze sa orijentiringom kao naš predsednik saveza i UO, sprečio da idem putem ispod kuća, vukući mene i još neke ljude na sred ulice. Šok. Za trenutak sam ispao iz ritma i pokušao da se vratim u trku ali nisam uspeo. Usledio je niz loših varijanti i čak sam promašio 18.kontrolu koja me koštala ulaska u A finale. Još veći šok.

U B finalu staza je bila ista kao u A finalu, s tim što je motiv bio drugačiji. U finalu sam istrčao trku koja nije bila ni blizu dobre trke, pogotovo kad se uzmu u obzir duže varijante na 4. i 12. kontrolu, uz bespotrebno spuštanje na 8.kontroli. Preko 80s grešaka. Stazu od 3km sam prešao za 18.19min, što je bilo prvo vreme u B finalu a ukupno 10. vreme. Verovao sam da mogu da uđem u A finale, što sam i pokazao vremenom druge trke, ali mnoge stvari se tog dana nisu poklopile. Idem dalje. Ne marim za prozivke. Za dobrim konjem se prašina diže.

Šumarice

2009-05-14T20:35:00.002+02:00

Danas sam trčao jednu interesantnu trku u Kragujevcu u okviru vojnog prvenstva. Trčali smo na staroj karti Šumarice iz 002.god. Kao što se i dalo očekivati, dosta toga se promenilo od vremena crtanja karte. Staza je bila dugačke 6.8km, vreme 39.04min, uz pretrčanih 7.8km. Možda malo kasno za predsojeću trku na koju idem već sutra u Mađarsku (Prvenstvo Mađarske u sprintu), pa zbog toga i nisam forsirao ritam do kraja trke, koja je ipak bila za par nas kao trening. Na kakvim smo kartama trčali ove godine, prava je šteta što se niko nije angažovao da trčimo u centru Šumadije na karti koja je, ako ništa drugo, zanimljiva.

Ušće

2009-05-09T18:22:00.004+02:00

Danas sam učestvovao na sprint trci na Ušću, koja će mi dobro doći u sklopu priprema za Prvenstvo Mađarske u sprintu koje se održava sledećeg vikenda u Komlu. Mislio sam i dan ranije da odem na taj teren, ali sama tenzija oko takmičenja daje drugačiju draž od treninga tako da sam odlučio da trčim trku. Park na Ušću je skroz ravan i nije bilo velike filozofije oko izbora varijante. Jedina prepreka je bila visoka trava koju sam na pojedinim mestima morao da obilazim. Staza je bila dugačka 3km-13:14min mi je bilo potrebno da je pređem i dovoljno za prvo mesto. Jedina zamerka organizatoru je ogroman papir na kome je štampana karta i bilo je nezgodno trčati sa tolikim papirom, a još teže naći broj kontrole. Zadovoljan sam trenutnom formom i vremenom za koje sam istrčao trku. Pre trke sam mislio da uradim još jednu stazu kao trening, ali bilo je previše toplo i da ne bih dehidrirao odustao sam od tog plana. U toku nedelje me očekuje neko glupo vojno takmičenje koje će biti poslednji test pred Komlo.

Blok 45

2009-05-04T20:32:00.003+02:00

Ono što se dosada dešavalo na trkama mogu pripisati lošoj sreći ili neiskustvu u pojedinim momentima, jer nisam imao dovoljno treninga sa kartom pa ne mogu reći da je kriv pad koncentracije. Jednostavno, sranja se dešavaju.
U cilju što boljih priprema za predstojeće dve trke, koje za mene imaju revijalni karakter ( štafetno prvenstvo i prvenstvo Mađarske u sprintu), odlučio sam da uradim svaki dan po jedan trening na sprint karti, naravno različitim intenzitetom. Danas sam uradio trening iz dva dela u Bloku 45, ali nisam imao sreće sa vremenom jer je kiša počela da lije na početku prve rute, a foliju naravno nisam poneo.
U prvom delu imao sam distancu 2.8km-13:15. Napravio sam grečke na 4. i 5. kontroli zato što mi se karta na tom delu skvasila i morao sam da obilazim automobile na parkingu. Uz sve to, livada ka 4. kontroli je bila ograđena. Do kraja tog dela sam se trudio samo da održim jak ritam ali bez kidanja.

U drugom delu sam imao 3.3km-15:15. Trudio sam se da držim jak ritam, ali mi je veliki problem predstavljala karta koja se bila skroz razlila i jedva se raspoznavala. Imao sam peh između 4. i 5. kontrole jer sam se okliynuo sa prelaska sa livade na stazicu i pao sam. Dlanovi su mi još uvek utrnuli od pada a kuk me boli od udarca.

Ovaj način treniranja je jedini ispravan put kojim ću smanjiti mogućnost grešaka na trci i razočarenja posle iste. Sledećih dana ću eksploatisati sprint karte po Beogradu, kako ne bih nespreman otišao u Komlo.

Nasilnik

2009-05-04T00:06:00.004+02:00

Do sada sam verovatno bio samo mentalni nasilnik na ljude oko sebe, ali sam postao i fizički ovog vikenda. Razlog je više nego prost- ne ugrožavaj mi sportsku sujetu! Verovatno me sve više ljudi mrzi, ali nema potrebe da me neko voli ili mrzi, neka vole mamu, tatu, braću, sestre, devojke, momke, mene mogu da poštuju ili ne i to će biti dovoljno. Dosta o tome.
Ovog vikenda su održane tri trke na Memorijalu u Čibutkovici. Prvog dana je održana noćna skor trka koju sam za svaki slučaj izbegao da se ne bih povredio negde po mraku.
Drugog dana je održana WRE trka na srednjoj distanci. Napravio sam nekoliko tehničkih grešaka, pre svega zato što nisu na nekim mestima bili isti kriterijumi prohodnosti na karti, a više zbog moje loše procene. Na 4. kontroli nije uopšte predstavljeno na karti da je to otvoren teren koji je obrastao već samo da je slabo prohodan, odnosno nimalo žute boje kojom bi se naslućivalo da nema šume. Posle toga, na 8. sam više od minuta stajao pored kontrole koja je bila u koprivama i nisam je video. Na 13. kontoli sam promašo jarugu, otišao previše desno i izgubio više od tri minuta. Na kraju vreme 47.03.

Trećeg dana sam ušao previše nervozan u trku zbog prozivki na moj račun koje sam čuo pred sam start, ali mi to i nije smetalo do 9. kontrole gde je dovoljna bila mala nesmotrenost da napravim grešku od 9 minuta i sve bacim u vodu. Uz još par nekih grešaka, napravio sam više 0d 13 minuta grešaka i na kraju 84:14, 6.mesto na Prvenstvu Srbije i skroz očajan rezultat. Ako je i Draga verovala da mogu dobro trčati ove godine i nju sam razočarao.

Paragovo

2009-04-27T01:11:00.003+02:00

Tokom vikenda sam na Fruškoj gori uradio dva treninga dužine 12km i 7.8km, kako bih se bolje pripremio za predstojeće trke na Rajcu. Duže vremena nisam radio treninge sa kartom što sam i osetio u nesigurnosti tokom prvog trninga. Doduše i karta je na nekim delovima već neprohodna zbog vegetacije, ali nije izgovor za izbor loših vaijanti i gubljenje fokusa sa karte i ritma trčanja. Drugog dana sam uradio kraću stazu kao simulaciju trke i išao sam 7.8km-61:58, mada sam imao rezerve za još 4-5min brže vreme, ali nije bilo poenta da idem do maksimuma. Najvažnje od svega je da sam treninge završio bez povrede i sa dozom samopouzdanja pred predstojeći vikend.

Pokisao sam k'o miš!!!

2009-04-22T18:50:00.005+02:00

Pošto je u trenutno u našoj O-sezoni pauza, ovaj period sam iskoristio za neke bazične treninge koje sam propustio zbog povrede. Povećao sam dnevnu kilometražu na oko 20km, ali zbog nekih obaveza nisam uspeo da radim dva treninga dnevno iako sam to planirao u ovom periodu. Glad za dobrim trkama je sve veća ali za sve treba vremena i puno rada. Pošto su ovo ipak bile četiri nedelje bez kontakta sa kartom, odlučio sam da sutra krenem na Rajac kako bih radio 3 dana treninge sa kartom, a za vikend ću otići na Frušku goru. Ovako duga pauza bez kontakta sa kartom defintivno utiče na tehniku ali i na samopouzdanje na trci, tako da će mi ovo dobro doći za prdstojeća tri vikenda. Sledeći vikend me očekuje Pobedin memorijal, posle toga štafetno prvenstvo, a treći vikend idem na Prvenstvo Mađarske u sprintu. Odlučio sam da propustim provere seniorskog tima na 5km jer će mi više koristiti teninzi sa kartom i trke nego trčanje po stazi, jer kao što se ispostavilo nije bitno koliko neko može da istrči tih 5km, nego kakav lobi ima za ulazak u reprezentaciju. Ionako, sa ovako lošim trkama, što zbog mojih što zbog tuđih grešaka, bezobrazno je razmišljati o reprezentaciji, mada mislim da su mesta već rezervisana (4 muška i 2 ženska). Pomirio sam se sa tim da ću ove godine biti samo posmatrač na WOC-u i naravno trčaću na Hungariji. Slika sve govori.

Mnogo sam glup

2009-04-12T17:03:00.007+02:00

Danas je održano Prvenstvo Srbije u sprintu u Topoli. Lepo jutro, uz malo vetra koji je davao subjektivan osećaj hladnoće, nije najavljivao krah mojih ovogodošnjih očekivanja. Na početku sezone sam se nadao da mogu doći u kombinaciju za ulazak u reprezentativni tim za Balkanijadu i Svetsko prvenstvo, ali posle ove trke mislim da je sve gotovo. Nastavio sam niz loših trka od prošlog vikenda i bio sam toliko psihički prazan posle trke da nisam hteo ni sa sobom da se sretnem. Ovde više nije ni forma u pitanju, ni psihološka priprema za trku, ovde čovek treba da se spremi psihički i za kartu. Rekao sam da više nikad neću komentarisati kartu na O-grupi, ali ovde mogu da pljujem sve do mile volje pa ko neće da čita i ne mora. Kod nas čovek ne sme da se osloni više ni na šta. Počeo sam da sumnjam u sebe na sprint karti, gde se maltene vide ćoškovi karte, ovo je bila klasična trka za gubljenje samopouzdanja. Ne verujem svojim očima šta vidim na karti, pravci me zbunjuju, izohipse sačuvaj bože... Ovde više nije stvar forme već je bolji onaj ko se bolje snađe. Bolje je da se čovek rodi bez kurca nego bez sreće, ako ima dovoljno sreće porašće mu i kurac! Ne omalovažavam ničiju pobedu, svaka čast svima, ali dokle više da menjam u toku trke odnose- koliko je 100m u jednom delu karte a koliko u drugom. Ako neko zna kako se upoređuju karte, neka preklopi google snimak i kartu pa neka vidi. Ispade da je još i najmanje bitno što nema stanice na kontroli i što treba da je tražim po rupi. Možemo mi svi biti dobri drugari i lepo se pozdraviti na trkama, ali mnogi od nas gube vreme trenirajući, uklapajući trenige sa svojim obavezama, putujući sa trke na trku, povrede da ne pominjem, naravno sve to i košta, i na kraju doživeti ovakve trke. Skidam kapu Karlovčanima, jedina dobra karta kod nas, ali koliko para toliko i muzike. Najbolje da sledeće godine klubovi zamole svoje najbolje pionire i juniore da im nacrtaju kartu, najmanje će koštati. Popizdeo sam. Znam da treba prvo da pobedim sebe pa ostale, ali više ne znam protiv koga se takmičim. Verovatno još nisam dovoljno sazreo za ovaj sport, ali neću odustati od jednog cilja a to je da pokušam u narednim godinama da se izborim za finale Svetskog prvenstva. Neka se nasmeje svako ko ne zna koliko sam tvrdoglav, ali bar imam cilj. Ja sam sportista celog života, celog života sam asketa na neki način, trčim i takmičim se zato što je to moj stil života, a ne zbog toga što su mi tata i mama planinari koji su našli dobru varijantu da im se deca provozaju i druže i da budu reprezentativci. Danas sam bukvalno položio oružje na karti, kapitulirao sam.

Rupčine

2009-04-04T23:08:00.005+02:00

Danas je na njivama pored Beograda održano treće kolo Kupa Srbije. Teren ni nalik nekom orijentiring terenu na kojem čovek može da uživa. Više od 90% karte su njive koje nikako ne odgovaraju mojoj povređenoj nozi. Ko me danas sreo na stazi ili trčao pored mene verovatno je pomislio da sam lud, koliko sam vrištao od bola u tetivi desnog zgloba. Ali lepo mi je jednom prilikom rekao naš biciklista Mikoš Rnjaković ''Bolje je da se čovek rodi bez kurca nego bez sreće, jer ako ima dovoljno sreće porašće mu i kurac''. Tako ni ja ove godine nemam sreće sa povredama.
Uglavnom, trka je bila klasično peglanje po njivama i brojanje istih. Ko je bio, sve je video. Koncetracija mi je vidno popustila u drugom delu trke, jer stvarno je teško skoncentrisati se na trku i ne misliti na bol u nozi. Prvu grešku sam napravio na drugom delu leptira, jer tu je bila njiv apod kukuruzom koja nije ucrtana i mislio sam da sam desno od mesta gde sam prošao, jer tu je bila neka njiva na karti. Posle toga, na 25. kontroli pošao sam za ljudima koji nisu bili u mojoj kategoriji, ne pazeći gde idem. To me koštalo još dva minuta koji su na ovako brzom terenu nedostižni. Na kraju sam bio četvrti sa 68:39 na 11.7km. Napravio sam 13.7km, sa srednjim pulsom 181 i max 196. Toliko sam blizu dobrih rezultata, a toliko daleko. Idemo dalje, ciljevi ostaju isti.

Stražilovski kup

2009-03-30T00:20:00.005+02:00

Proteklog vikenda sam trčao na Stražilovski kup na Andrevlju, tradicionalno dvodnevno takmičenje sa WRE trkom.
Prvog dana je održana WRE trka na srednjim distancama. Dužina staze je bila 5.7km, vreme 43.28. Staza i nije bila toliko naporna koliko sam se nemoćno osećao. Od samog starta nisam mogao da promenim ritam ni u jednom delu trke, noge kao da su mi bile vezane za zemlju. Uz sve to kad dodam par tehničkih grešaka na trećoj,četvrtoj i sedmoj kontroli, bolje vreme i nisam mogao očekivati. Ali odavno se nisam tako odusevio kartom kao što je ova, odnosno poklapanjem trekinga i karte.
Drugog dana smo imali stazu dužine 9.3km. Krenuo sam mirno i sigurno do 10. kontrole, gde sam se spustio previše i nisam video račvanje jaruge, tako da sam izašao čak ispod 11. kontrole. Tu sam izgubio više od 2.3o min. Posle toga, na putu ka 15. kontroli, tri izohipse pre vrha brda sam odlučio da skrenem po izohipsi umesto da nastavim pravo i spustim se putem ka 15. kontroli. I još jedna tehnička greška pred 22.kontrolu. Prebacio sam fokus na karti sa vrha brda na put ispred kontrole, i otišao sam levim delom grebena. Napravio sam greške usled pada koncentracije i lošeg izbora varijanti, tako da imam oko 6min grešaka zbog loše taktike. Neke stvari se ipak vežbaju godinama. Na kraju oba dana sam bio osmi. Idemo dalje...

Stražilovski kup

2009-03-27T19:46:00.003+01:00

Ovog vikenda naši drugari iz Sr.Karlovaca spremaju trku koja je već odavno prva WRE trka u sezoni u Srbiji. Takmičenje je dvodnevno (srednja WRE i duga), a s obzirom da Dragiša trenira samo po brdima možemo očekivati trku sa velikim usponima. Inače i teren je veoma strm na tom delu Fruške gore, pa ćemo videti šta su nam spremili. Vidimo se na Andrevlju!!!

Đipša

2009-03-22T16:37:00.002+01:00

Danas nas je vreme baš poslužilo, iako su najavljivali kišno i hladno vreme. Ne može biti lepši početak sezone, ali nažalost nije bilo mnogo ljudi. Iako sam se veče pre trke razmišljao da li da uopšte idem na trku, zbog kašlja i malaksalosti koji su posledica temperature, odlučio sam da u ide, makar sve ličilo na trening. Ali poznajem sebe i znao sam da neću moći da idem sa pola snage, već od početka na nož pa dokle izdržim. Problem mi je predstavljalo svako brdo iako mi je težište treninga trčanje uzbrdo. I već na trećoj kontroli osetio sam nesigurnost sa kartom i odnosima na njoj. Zbunjivalo me predstavljanje određenih detalja i reljefa na karti. Na 4. kontroli opet ista greška, prošao sam desno od nje pedesetak metara. I sve bi bilo u granicama manjih grešaka da nisam izabrao pogrešnu varijantu od 6.-7. kontrole i još sam i skrenuo u levu stranu. Tu sam već znao da neću imati dobro vreme i kola kreću nizbrdo. U nastavku trke par grešaka , pogotovo skretanje udesno na 9. i 10. kontroli. Do kraja je ostalo samo livadarenje na kojem se vreme ne može nadoknaditi. Ukupno 5. mesto iza Ugora, Dragiše,Vlade i Popa. Dao sam sve od sebe što pokazuje puls- max 190, prosek-181. Gorak ukus nezadovoljstva ostaje, ali to je ipak trenutni trkački maksimum koji mogu da izvučem. Ipak su mi pik u ovom delu sezone sledeće tri trke, gde ću ići odmorniji od treninga i nadam se zdrav.

Sneg i sunce

2009-03-18T17:20:00.007+01:00

Za koji dan počinje sezona u Srbiji. U protekle tri nedelje sam trčao nekoliko trka iz punog ritma treninga, zato što sam pre toga pravio dužu pauzu, pa sam odlučio da trkama ulazim u formu. Danas sam posle duže vremena radio brz trening, odnosno deonice. Pošto sam promenio sistem treninga, deonice sam radio sa kartom a ne na stazi, kako bih simulirao uslove kao na trci. Vreme je bilo više nego čudno, malo sneg, malo sunčano. Ukupna dužina treninga bila je 15km, sa pet deonica od ukupno 5.8km. Pošto do sada nisam radio ovakve promene sa kartom, nadam se da će mi ovo postati praksa. Međutim, u većini slučajeva sam ograničenim radnim vremenom, pa dok dan ne postane duži, neću moći često da radim ovakve treninge.

Spartacus open 2009

2009-03-15T22:58:00.002+01:00

Kao poslednje pripremno takmičenje pred početak nove sezone, izabrao sam Spartacus i ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Izmedju Lipice i Spartacusa, izabrao sam ovo drugo takmičenje zbog sličnosti sa prvim takmičenjima koja se održavaju kod nas na Fruškoj gori. Možda za naše trke pomalo čudno, ali imali smo dve duge distance od 10.8km i 9.8km.
Prvog dana sam krenuo prilično rezervisano pošto nisam dugo trčao na takvom terenu. Do 11. kontrole sam i pored toga imao dva minuta grešaka zbog lošeg izbora varijanti na 6. i 7. kontroli. A onda pravi kolaps. Napravio sam paralelnu grešku, zamenio sam dve uvale, izašao sa karte i izgubio 15 min. Teško je uopšte vratiti se u trku posle takvog pada koncentracije što se videlo na 12. kontroli, gde sam iz ne znam kog razloga krenuo preko brda. Kad sam video šta sam uradio bilo je kasno da se vraćam. Do kraja sam odradio trku ali sa gorkim ukusom razočaranja.
Drugog dana sam očekivao drugu pesmu, ali... Odmah nakon starta su mi noge toliko bile teške da sam jedva trčao. Tri nedelje treninga ipak nisu dovoljne za povratak u takmičarsku formu. Gurao sam trku sa dušom u nosu i sve tako do fatalne 11.kontrole na kojoj sam opet napravio grešku, iako sam bio iznad nje. U nastavku trke sam izgubio i kompas, ali me to nije toliko omelo koliko gubitak lupe koja mi je olakšavala trčanje na ovoj razmeri.
Moram istaći dobre trke koje su istrčali Dragiša i Ugor, dok je Pop potpuno podbacio drugog dana posle dobre trke prvog dana(rez ultati).

Avala

2009-03-08T18:56:00.002+01:00

Odavno nisam imao vikend sa ovoliko trčanja sa kartom. Posle dve trke u petak i subotu, danas sam išao na trening trku na Avalu. Opet je kiša umešala svoje prste i padala je tokom celog treninga. Trčali smo po karti koja je crtana 2004.godine i na kojo su svi putevi iste kategorije, a otvorene delove u šumi neću ni pominjati koliko su zarasli. Vegetacija je na većini mesta za jedan stepen gušća, ali i pored toga napravili smo lepši trening nego da smo išli samo suvo trčanje.
Trening se sastojao iz dve staze od 4km i 6.8km. Staze su bile tehnički lake, ali je loše predstavljanje detalja dovelo do toga da napravim tri minuta greške na 9.kontroli, jer na dnu jaruge postoje još dva velika račvanja koja nisu predstvljena, pa sam mislio da sam previše desno, a livade pre nje i ne postoje. Druga staza je bila klasično njivarenje i probijanje kroz živicu. Iako je karta očajna, dobro je poslužila kao privikavanje na brdovite terene, kao priprema za Spring Spartacus 2009 sledećeg vikenda. Na kraju, 95 min orijentirnga i pretrčanih 13km nikako ne može da škodi.

MOC Kalemegdan

2009-03-07T18:56:00.004+01:00

Drugog dana MOC turneje održana je sprint trka na Kalemegdanu. Tvrđava je odličan teren za sprint trke, ali je kompletan doživljaj pokvarila kiša koja je padala ceo dan. Tužna stvar u celoj priči je karta koja je na nekim delovima zbunjujuća, pogotovo kod prolaza kod treće kontrole i prema donjem gradu. Ali to je posao organizatora i kontrolora karte, koji naravno ne poznaju razliku između trčanja 4min/km i 10min/km. Na nekim delovima sam napravio greške koje su neoprostive u ovako kratkim trkama. na prelasku u donji grad, ka 5. kontroli morao sam do dna ići pločnikom i lagano, što se vidi na treku, zbog straha da ne povredim nogu. Od 7. ka 8. kontroli sam ušao u zidine, tako da sam i tu izgubio desetak sekundi. I na kraju, na putu ka 18.kontroli nisam video put koji vodi oko brda pa sam i tu izgubio dodatno vreme. Kada se sve sabere, drugo mesto nije ni razočaravajuće. Odlične dve trening trke u dva dana. Ima još dosta stvari na kojima treba da radim u narednom periodu, naročito kada je u pitanju brzinska izdržljivost i trčanje uzbrdo.

MOC peščara

2009-03-06T18:52:00.006+01:00

Danas je na terenu u peščari održan prvi dan MOC turneje u Srbiji. Dan je konačno bio predivan za trčanje. Ali Srbija ne bi bila Srbija kada start ne bi kasnio. Mnogo je nezgodno kada startujete među prvima a startno vreme se ne zna. Zbog toga sam se na brzinu zagrevao desetak minuta i krenuo. I naravno, već kod prve kontrole greška, ali ne moja. Na mestu gde treba da stoji prva kontrola je bio stalak sa brojem kontrole koji se poklapa sa kartom, ali je kontrola bila postavljena nekih 30m od toga mesta. Ostali deo trke do 16. kontrole ne mogu reći da sam imao grešaka, osim što sam na nekim kontrolama morao čekati vozić takmičara da overe kontrole. Na 16. kontroli sam morao da obilazim mnogo neprohodnih delova što me koštalo možda i drugog mesta u ukupnom plasmanu. Na kraju, treće mesto i nije razočaranje s obzirom da još nisam ni počeo da ozbiljno treniram već je ovo period laganog vraćanja u ritam jakih treninga. Osetio sam na par mesta kako jednostavno nemam snage da promenim ritam, ali sezona još nije ni počela. Sutra me očekuje sprint na Kalemegdanu pa ću prvenstveno videti kako se snalazim na sprint kartama, pošto tačno znam koji su moji trkački limiti.

Kocka je bačena

2009-03-05T18:00:00.003+01:00

Krećemo iz početka! Pošto sam odlučio da formu ove sezone podižem kroz trke, zbog toga što zbog povreda ne mogu da udjem u ritam brzih treninga, ovaj vikend ću maksimalno iskoristiti.Sutra počinje sezona trka u Srbiji sa trkom u okviru MOC turneje u peščari. Posle terena na Boroka kupu, teren u peščari čto se tiče vegetacije izgleda smešno, ali su zato peščane dine izazov, videćemo ko će se najbolje snaći. Preksutra je na programu sprint na Kalemegdanu, koja nimalo neće biti laka zbog ogromnih zidina i uspona koji nas očekuje,ali... U nedelju će se na Avali održati trening trka koja će mi koristiti za seriju brdskih trka, koju ću nastaviti, verovatno, na Spartacus kupu u Madjarskoj sledeći vikend. Ako se po jutru dan poznaje, sudeći po tome kako sam loše odradio pripremni period zbog niza povreda, biću srećan kad god istrčim neku trku ove sezone. Kocka je bačena, vidimo se na startu!

Boroka kup

2009-03-01T23:17:00.004+01:00

Ovog vikenda sam bio na Boroka kupu u Mađarskoj. Teren-prava ludnica, da čovek sedne i plače. U muškoj elitnoj kategoriji je prvog dana održana kvalifikaciona trka dužine 4.8km. Nažalost, i pored dobrog trčanja, overio sam pogrešnu kontrolu, napravio grešku od 5min i startovao prvi u finalu. U drugoj trci dužine 6.2km sam od početka krenuo agresivno do 13.kontrole gde pravim grešku od oko 5min i na 15. kontroli grešku od oko 5min. Naravno, to me je koštalo nekih 10 mesta u plasmanu.
Drugog dana smo imali 13.5k (112.04min) sa masovnim startom. Prvih nekoliko kontrola sam imao strašnih problema da uđem na kartu, dok sam kasnije napravio par grešaka što bi ukupno sa ovakvim trčanjem iznosilo nešto malo više od 10 min. Na stazi nigde nije bilo osveženja što je naravno uticalo na blagi pad koncentracije u drugom delu trke zbog dehidracije.
Sveukupno sam bio 9. što i nije loše s obzirom na pauzu od 3 nedelje zbog naprsnuća koščice u stopalu.Za ovakav teren definitivno treba dobra taktika trčanja i izbora varijanti i naravno trening na ovakvim terenima koje mi nemamo.

Polazi cirkus!!!

2009-02-27T00:23:00.002+01:00

Danas sam na poznatom terenu košutnjaka uradio kontrolni trening pred početak sezone trka. Teren nimalo sličan onome koji me očekuje na Borok kupu(www.atlas.hu/boroka-tavasz/2009) ali nimalo lak i snegom pokriven teren mi je pružio sliku trenutne forme u kojoj se nalazim. Ipak mi je najveći problem moje povređeno stopalo i saznanje da mi je koščica naprsla. Verovatno ću još nko vreme trčati sa strahom od preloma, ali... Trke počinju, apetiti rastu, videćemo! Samo se nadam da su me svi pehovi već snašli i da je dovoljno za ovu sezonu, ostalo je na meni.

Pivo i ručak

2009-02-22T17:13:00.002+01:00

Ponovo sam počeo da trčim. Posle duže pauze, konačno sam uradio trening bez ikakvih bolova u nogama. Iako je po Košutnjaku bilo snega, Pop, Vokri i ja smo napravili lagan trening, uključujući i GOLGOTU. Okupili smo se i zbog dogovora oko odlaska na Boroku i kako bi dogovorili redosled plaćanja piva posle takmičenja u toku sezone, kao i način internog bodovanja za ručak na kraju godine.

KOPAONIK

2009-02-21T23:32:00.003+01:00

I napokon smo se vratili sa kopa. Sa užasnih -19C smo došli na vrelih -1C. Dolazim sa ubeđenjem da nisam loš instruktor skijanja, jer kad sam Branka naučio da skija onda mogu svakoga naučiti. Svakodnevno 6-7h skijanja uz obavezni polustani odmor u Rtnju je definitivno prijalo organizmu ali ne i prstima, koji su konstantno bili smrznuti. Juče sam počeo da trčim, ali samo 12km, videću kako će noge izdržati veće napore posle 16 dana pauze. Za par dana me očekuje put u Madjarsku na Boroka kup koji je samo prvi u nizu kontrolnih treninga za podizanje forme pred sezonu. Nadam se dobrim trkama sa tehničkog aspekta jer i nisam u nekoj atletskoj formi trenutno.

KOPAONIK

2009-02-10T06:30:00.003+01:00

Protiv nekih stvari čovek jednostavno ne može da se bori, i ne vredi da se nervira zbog stvari na koje ne može da utiče. Tako ni ja nemam neko drugo rešenje u vezi moje noge, jednostavno čekam da je vreme izleči. Do tada, jedna usputna stanica biće Kopaonik. Za nekih sat vremena kreće luda ekipa. Uzgred, poneo sam i skije za nordijsko trčanje sa kojima ću, nadam se, uspeti da ušpricam sebi dnevnu dozu endorfina. Čovek mora uvek da se nada, tako se i ja nadam da će bol jednostavno proći kad se vratim sa Kopa i da ću zdrav dočekati početak sezone. Uostalom, konkurencija je velika i sezona je duga pa ćemo videti šta će biti.

2009-02-07T15:29:00.004+01:00

I još jedno razočarenje: verovatno sam polomio metatarzalnu koščicu na desnom stopalu, što znači bar mesec dana mirovanja. I dalje me prati neki baksuz, da kad god sam u dobroj formi nešto povredim. Možda loša karma. Po prvi put u životu treniram na osećaj, bez imalo umora, bez budjenja sa teškim nogama, ali... I dalje se ne predajem, ciljevi za 2009.godinu ostaju isti. Ono što te ne ubije to te ojača.

Baksuz

2009-02-05T00:38:00.006+01:00

Posle mnogo peripetija koje sam imao sa povredama u poslednjih nekoliko meseci, konačno je došao period gde sam krenuo punom parom da treniram. Po prvi put u poslednjh petnaest godina treniram puno ali sa uživanjem, bez nekog opterećivanja što nekih dana ne mogu da uradim dobar trening. Prosto sve radim na osećaj. Međutim, izgleda da sam veći baksuz nego što sam mislio. Danas me je Andjelko pošteno izmučio po brdima, ali i ja njega, jer smo od 17km 7.7km išli uzbrdo, i to preko čuvene GOLGOTE. Pred kraj današnjeg treninga sam ponovo povredio stopalo koje će me verovatno u grob od muke oterati. Svaka povreda koju sam imao je vezana za desno stopalo. Ne znam koliko će potrajati otok koji trenutno iam na stopalu, ali što bi srpski ortopedi rekli: VREME LEČI SVE. Nadam se da ću se što pre oporaviti, tim pre što u utorak idem na dugo čekano skijanje na Kop, a da avantura bude još veća sa mnom idu Draga i Brana, koji je skijanje gledao samo na TV-u.

Košutnjak

2009-01-31T19:01:00.001+01:00

Danas sam po hladnom vremenu i blatnjavom Košutnjaku konačno uradio trening sa kartom. Ove nedelje nisam imao puno slobodnog vremena pa je jedino subta dolazila u obzir za avanturu sa kartom. Iako je karta poprilično netačna i nesrazmerna u odnosu na stvarno stanje, može se napraviti lep trening. Dužina današnje staze je 7.3km, a s obzirom da sam u svakom momentu imao po kilogram blata na nogama, vreme od 49:42min i nije tako loše.
Uzgred, danas sam video još jednu od avantura selektora juniorske reprezentacije koji je doveo decu na testiranje po blatnjavoj i za taj vid testiranja neprimerenoj i opasnoj stazi. Verovatno oni koji mu i dalje veruju snose deo odgovornosti za maltretiranje dece po ovako hladnom vremenu bez ikakve potrebe.

Novi blog

2009-01-31T16:52:00.000+01:00

Konacno sam postavio blog koji ce, nadam se, biti samo prvi korak u ostvarivanju ciljeva koje sam zacrtao ove godine. Ciljevi su visoki, ali i ja treniram naporno tako da je sve moguce.