Segedin

Ovog vikenda sam imao lepo putovanje i druženja sa nekoliko srpskih orijentiraca u Mađarskoj, i naravno tri trke.

Prvog dana je bila sprint trka i štafeta. Na sprint trci sam se totalno pogubio kod 7. i 9. kontrole, koje sam pretrčao, i bio sam svestan da nema ništa od dobog rezultata ali sam do kraja išao jako, jer ionako je ovo nki vid treninga. Na kraju 13.mesto sa 21.03. Moram reći i to da je Petar Šarić pobedio na sprintu.

Popodne se održavala trka štafeta. U toj trci smo učestvovali u sastavu Milić-ja-Milić, pošto on nije trčao sprint prepodne. Trku od 4.11km sam išao 22.45min i imao sam najbolje vreme, a trčao sam je skoro kao i sprint prepodne. Na kraju smo bili drugi zato što je babun promašio konrolu pred kraj i pobegao mu je pobednik.

Posle ove dve trke jedva smo se dovukli do tuša a kasnije i do TESCA, gde smo jeli i pili i zalili Perinu prvu zlatnu u Mađarskoj i nadamo se da ce i dalje osvajati ove medalje, i naravno nazdravljati pivom.


U nedelju je bila duga distanca 9.7km koju sam išao 64.49min. Karta je bila slična kao i na Boroki i nije se smela koncentracija popustiti ni na tren. Do 16.kontrole sam i kontrolisao trku, ali tada kao da sam doživeo šećerni šok i osetio sam da se nisam oporavio od subote. Jedva sam se dovukao do cilja. Posle te kontrole sam napravio više od 8 minuta grešaka i dobro je što nisam stao pre cilja.
Sve u svemu, zanimljiv vikend, dobri treninzi i lepo druženje.

Komlo sprint

Ovog vikenda sam išao u Komlo na sprint prvenstvo Mađarske. Iako je to na samo 120km od Sombora, trebalo mi je više od 3h da stignem do tamo i zamalo da zakasnim na start kvalifikacija u 9.30h. Došao sam na start bukvalno u minutu kad sam trebao da uđem u boks. Nisam se čak ni istegao pred trku a kamoli zagrejao. I kakva priprema takva i trka. Par loših varijanti u delu gde je šuma nateralo me je da ubrzam ritam u gradskom delu trke. Prvi šok sam doživeo posle devete kontrole kada me je neki čovek iz organizacije, koji ima veze sa orijentiringom kao naš predsednik saveza i UO, sprečio da idem putem ispod kuća, vukući mene i još neke ljude na sred ulice. Šok. Za trenutak sam ispao iz ritma i pokušao da se vratim u trku ali nisam uspeo. Usledio je niz loših varijanti i čak sam promašio 18.kontrolu koja me koštala ulaska u A finale. Još veći šok.

U B finalu staza je bila ista kao u A finalu, s tim što je motiv bio drugačiji. U finalu sam istrčao trku koja nije bila ni blizu dobre trke, pogotovo kad se uzmu u obzir duže varijante na 4. i 12. kontrolu, uz bespotrebno spuštanje na 8.kontroli. Preko 80s grešaka. Stazu od 3km sam prešao za 18.19min, što je bilo prvo vreme u B finalu a ukupno 10. vreme. Verovao sam da mogu da uđem u A finale, što sam i pokazao vremenom druge trke, ali mnoge stvari se tog dana nisu poklopile. Idem dalje. Ne marim za prozivke. Za dobrim konjem se prašina diže.

Šumarice

Danas sam trčao jednu interesantnu trku u Kragujevcu u okviru vojnog prvenstva. Trčali smo na staroj karti Šumarice iz 002.god. Kao što se i dalo očekivati, dosta toga se promenilo od vremena crtanja karte. Staza je bila dugačke 6.8km, vreme 39.04min, uz pretrčanih 7.8km. Možda malo kasno za predsojeću trku na koju idem već sutra u Mađarsku (Prvenstvo Mađarske u sprintu), pa zbog toga i nisam forsirao ritam do kraja trke, koja je ipak bila za par nas kao trening. Na kakvim smo kartama trčali ove godine, prava je šteta što se niko nije angažovao da trčimo u centru Šumadije na karti koja je, ako ništa drugo, zanimljiva.

Ušće

Danas sam učestvovao na sprint trci na Ušću, koja će mi dobro doći u sklopu priprema za Prvenstvo Mađarske u sprintu koje se održava sledećeg vikenda u Komlu. Mislio sam i dan ranije da odem na taj teren, ali sama tenzija oko takmičenja daje drugačiju draž od treninga tako da sam odlučio da trčim trku. Park na Ušću je skroz ravan i nije bilo velike filozofije oko izbora varijante. Jedina prepreka je bila visoka trava koju sam na pojedinim mestima morao da obilazim. Staza je bila dugačka 3km-13:14min mi je bilo potrebno da je pređem i dovoljno za prvo mesto. Jedina zamerka organizatoru je ogroman papir na kome je štampana karta i bilo je nezgodno trčati sa tolikim papirom, a još teže naći broj kontrole. Zadovoljan sam trenutnom formom i vremenom za koje sam istrčao trku. Pre trke sam mislio da uradim još jednu stazu kao trening, ali bilo je previše toplo i da ne bih dehidrirao odustao sam od tog plana. U toku nedelje me očekuje neko glupo vojno takmičenje koje će biti poslednji test pred Komlo.

Blok 45

Ono što se dosada dešavalo na trkama mogu pripisati lošoj sreći ili neiskustvu u pojedinim momentima, jer nisam imao dovoljno treninga sa kartom pa ne mogu reći da je kriv pad koncentracije. Jednostavno, sranja se dešavaju.
U cilju što boljih priprema za predstojeće dve trke, koje za mene imaju revijalni karakter ( štafetno prvenstvo i prvenstvo Mađarske u sprintu), odlučio sam da uradim svaki dan po jedan trening na sprint karti, naravno različitim intenzitetom. Danas sam uradio trening iz dva dela u Bloku 45, ali nisam imao sreće sa vremenom jer je kiša počela da lije na početku prve rute, a foliju naravno nisam poneo.
U prvom delu imao sam distancu 2.8km-13:15. Napravio sam grečke na 4. i 5. kontroli zato što mi se karta na tom delu skvasila i morao sam da obilazim automobile na parkingu. Uz sve to, livada ka 4. kontroli je bila ograđena. Do kraja tog dela sam se trudio samo da održim jak ritam ali bez kidanja.

U drugom delu sam imao 3.3km-15:15. Trudio sam se da držim jak ritam, ali mi je veliki problem predstavljala karta koja se bila skroz razlila i jedva se raspoznavala. Imao sam peh između 4. i 5. kontrole jer sam se okliynuo sa prelaska sa livade na stazicu i pao sam. Dlanovi su mi još uvek utrnuli od pada a kuk me boli od udarca.

Ovaj način treniranja je jedini ispravan put kojim ću smanjiti mogućnost grešaka na trci i razočarenja posle iste. Sledećih dana ću eksploatisati sprint karte po Beogradu, kako ne bih nespreman otišao u Komlo.

Nasilnik

Do sada sam verovatno bio samo mentalni nasilnik na ljude oko sebe, ali sam postao i fizički ovog vikenda. Razlog je više nego prost- ne ugrožavaj mi sportsku sujetu! Verovatno me sve više ljudi mrzi, ali nema potrebe da me neko voli ili mrzi, neka vole mamu, tatu, braću, sestre, devojke, momke, mene mogu da poštuju ili ne i to će biti dovoljno. Dosta o tome.
Ovog vikenda su održane tri trke na Memorijalu u Čibutkovici. Prvog dana je održana noćna skor trka koju sam za svaki slučaj izbegao da se ne bih povredio negde po mraku.
Drugog dana je održana WRE trka na srednjoj distanci. Napravio sam nekoliko tehničkih grešaka, pre svega zato što nisu na nekim mestima bili isti kriterijumi prohodnosti na karti, a više zbog moje loše procene. Na 4. kontroli nije uopšte predstavljeno na karti da je to otvoren teren koji je obrastao već samo da je slabo prohodan, odnosno nimalo žute boje kojom bi se naslućivalo da nema šume. Posle toga, na 8. sam više od minuta stajao pored kontrole koja je bila u koprivama i nisam je video. Na 13. kontoli sam promašo jarugu, otišao previše desno i izgubio više od tri minuta. Na kraju vreme 47.03.

Trećeg dana sam ušao previše nervozan u trku zbog prozivki na moj račun koje sam čuo pred sam start, ali mi to i nije smetalo do 9. kontrole gde je dovoljna bila mala nesmotrenost da napravim grešku od 9 minuta i sve bacim u vodu. Uz još par nekih grešaka, napravio sam više 0d 13 minuta grešaka i na kraju 84:14, 6.mesto na Prvenstvu Srbije i skroz očajan rezultat. Ako je i Draga verovala da mogu dobro trčati ove godine i nju sam razočarao.

Paragovo

Tokom vikenda sam na Fruškoj gori uradio dva treninga dužine 12km i 7.8km, kako bih se bolje pripremio za predstojeće trke na Rajcu. Duže vremena nisam radio treninge sa kartom što sam i osetio u nesigurnosti tokom prvog trninga. Doduše i karta je na nekim delovima već neprohodna zbog vegetacije, ali nije izgovor za izbor loših vaijanti i gubljenje fokusa sa karte i ritma trčanja. Drugog dana sam uradio kraću stazu kao simulaciju trke i išao sam 7.8km-61:58, mada sam imao rezerve za još 4-5min brže vreme, ali nije bilo poenta da idem do maksimuma. Najvažnje od svega je da sam treninge završio bez povrede i sa dozom samopouzdanja pred predstojeći vikend.

Pokisao sam k'o miš!!!

Pošto je u trenutno u našoj O-sezoni pauza, ovaj period sam iskoristio za neke bazične treninge koje sam propustio zbog povrede. Povećao sam dnevnu kilometražu na oko 20km, ali zbog nekih obaveza nisam uspeo da radim dva treninga dnevno iako sam to planirao u ovom periodu. Glad za dobrim trkama je sve veća ali za sve treba vremena i puno rada. Pošto su ovo ipak bile četiri nedelje bez kontakta sa kartom, odlučio sam da sutra krenem na Rajac kako bih radio 3 dana treninge sa kartom, a za vikend ću otići na Frušku goru. Ovako duga pauza bez kontakta sa kartom defintivno utiče na tehniku ali i na samopouzdanje na trci, tako da će mi ovo dobro doći za prdstojeća tri vikenda. Sledeći vikend me očekuje Pobedin memorijal, posle toga štafetno prvenstvo, a treći vikend idem na Prvenstvo Mađarske u sprintu. Odlučio sam da propustim provere seniorskog tima na 5km jer će mi više koristiti teninzi sa kartom i trke nego trčanje po stazi, jer kao što se ispostavilo nije bitno koliko neko može da istrči tih 5km, nego kakav lobi ima za ulazak u reprezentaciju. Ionako, sa ovako lošim trkama, što zbog mojih što zbog tuđih grešaka, bezobrazno je razmišljati o reprezentaciji, mada mislim da su mesta već rezervisana (4 muška i 2 ženska). Pomirio sam se sa tim da ću ove godine biti samo posmatrač na WOC-u i naravno trčaću na Hungariji. Slika sve govori.

Mnogo sam glup

Danas je održano Prvenstvo Srbije u sprintu u Topoli. Lepo jutro, uz malo vetra koji je davao subjektivan osećaj hladnoće, nije najavljivao krah mojih ovogodošnjih očekivanja. Na početku sezone sam se nadao da mogu doći u kombinaciju za ulazak u reprezentativni tim za Balkanijadu i Svetsko prvenstvo, ali posle ove trke mislim da je sve gotovo. Nastavio sam niz loših trka od prošlog vikenda i bio sam toliko psihički prazan posle trke da nisam hteo ni sa sobom da se sretnem. Ovde više nije ni forma u pitanju, ni psihološka priprema za trku, ovde čovek treba da se spremi psihički i za kartu. Rekao sam da više nikad neću komentarisati kartu na O-grupi, ali ovde mogu da pljujem sve do mile volje pa ko neće da čita i ne mora. Kod nas čovek ne sme da se osloni više ni na šta. Počeo sam da sumnjam u sebe na sprint karti, gde se maltene vide ćoškovi karte, ovo je bila klasična trka za gubljenje samopouzdanja. Ne verujem svojim očima šta vidim na karti, pravci me zbunjuju, izohipse sačuvaj bože... Ovde više nije stvar forme već je bolji onaj ko se bolje snađe. Bolje je da se čovek rodi bez kurca nego bez sreće, ako ima dovoljno sreće porašće mu i kurac! Ne omalovažavam ničiju pobedu, svaka čast svima, ali dokle više da menjam u toku trke odnose- koliko je 100m u jednom delu karte a koliko u drugom. Ako neko zna kako se upoređuju karte, neka preklopi google snimak i kartu pa neka vidi. Ispade da je još i najmanje bitno što nema stanice na kontroli i što treba da je tražim po rupi. Možemo mi svi biti dobri drugari i lepo se pozdraviti na trkama, ali mnogi od nas gube vreme trenirajući, uklapajući trenige sa svojim obavezama, putujući sa trke na trku, povrede da ne pominjem, naravno sve to i košta, i na kraju doživeti ovakve trke. Skidam kapu Karlovčanima, jedina dobra karta kod nas, ali koliko para toliko i muzike. Najbolje da sledeće godine klubovi zamole svoje najbolje pionire i juniore da im nacrtaju kartu, najmanje će koštati. Popizdeo sam. Znam da treba prvo da pobedim sebe pa ostale, ali više ne znam protiv koga se takmičim. Verovatno još nisam dovoljno sazreo za ovaj sport, ali neću odustati od jednog cilja a to je da pokušam u narednim godinama da se izborim za finale Svetskog prvenstva. Neka se nasmeje svako ko ne zna koliko sam tvrdoglav, ali bar imam cilj. Ja sam sportista celog života, celog života sam asketa na neki način, trčim i takmičim se zato što je to moj stil života, a ne zbog toga što su mi tata i mama planinari koji su našli dobru varijantu da im se deca provozaju i druže i da budu reprezentativci. Danas sam bukvalno položio oružje na karti, kapitulirao sam.

Rupčine

Danas je na njivama pored Beograda održano treće kolo Kupa Srbije. Teren ni nalik nekom orijentiring terenu na kojem čovek može da uživa. Više od 90% karte su njive koje nikako ne odgovaraju mojoj povređenoj nozi. Ko me danas sreo na stazi ili trčao pored mene verovatno je pomislio da sam lud, koliko sam vrištao od bola u tetivi desnog zgloba. Ali lepo mi je jednom prilikom rekao naš biciklista Mikoš Rnjaković ''Bolje je da se čovek rodi bez kurca nego bez sreće, jer ako ima dovoljno sreće porašće mu i kurac''. Tako ni ja ove godine nemam sreće sa povredama.
Uglavnom, trka je bila klasično peglanje po njivama i brojanje istih. Ko je bio, sve je video. Koncetracija mi je vidno popustila u drugom delu trke, jer stvarno je teško skoncentrisati se na trku i ne misliti na bol u nozi. Prvu grešku sam napravio na drugom delu leptira, jer tu je bila njiv apod kukuruzom koja nije ucrtana i mislio sam da sam desno od mesta gde sam prošao, jer tu je bila neka njiva na karti. Posle toga, na 25. kontroli pošao sam za ljudima koji nisu bili u mojoj kategoriji, ne pazeći gde idem. To me koštalo još dva minuta koji su na ovako brzom terenu nedostižni. Na kraju sam bio četvrti sa 68:39 na 11.7km. Napravio sam 13.7km, sa srednjim pulsom 181 i max 196. Toliko sam blizu dobrih rezultata, a toliko daleko. Idemo dalje, ciljevi ostaju isti.