понедељак, 29. март 2010.

Stražilovski kup 2010

Da sam normalan verovatno ne bih proteklog vikenda izlazo nigde iz kuće, jer sam i sada toliko bolesan da ne mogu da dišem, a takav sam još od četvrtka. Ovako, pošto sam poznat kao trkački narkoman a i zbog neke prijateljske obaveze prema organizatoru, išao sam oba dana u Novi Sad. Kako sam se osećao više nije bitno, važno je da smo se dobro proveli na stazi.

Prvog dana smo bili na Paragovu, na čini mi se najtežoj karti kod nas, pogotovo kad se zna da su je crtali bugari. Teren strm ali za divno čudo staza je bila trčljiva, što znači da kad se malo razmisli pre postavljanja kontrola organizator može da napravi brzu trku i po strmom terenu. Plan mi je bio da pređem trku sa minimalnim brojem grešaka jer sam bio svestan da nema ništa od dobrog trčanja, pogotovo kad sam na zagrevanju video da ne mogu da uradim ni ubrzanje od kašlja. Ali plan mi nije uspeo. Već na drugoj kontroli sam otišao mnogo levo od pravca i izgubio oko 1.30min i mislio sam da će me Pop već tu stići, ali on nije imao sreće sa prvom kontrolom. Nastavio sam posle toga u istom ritmu i na prvoj dugačkoj kontroli sam znao da će ona odlučivati pobednika što se posle ispostavilo kao tačno. Prošao sam je sigurno ali ne tako brzo, mada je na kraju to bilo prvo vreme. Posle neke blage euforije zbog preciznog dolaska na 8. kontrolu, mašim pravac ka 9. kontroli i gubim još jedan minut. Pri dolasku na 11.kontrolu pravim još jedan minut greške zato što sam po ko zna koji put pratio trkača ispred sebe(Frulju) i skrenuo sa pravca i otišao na kontrolu pored. Već tu sam se jedva kretao i koncentracija je rapidno opadala. Nisam obratio pažnju na uvalu pre 12.kontrole, pa sam umesto da obidjem brdo posle 11.kontrole išao preko njega jer nisam hteo previše da se spuštam. Kad sam primetio uvalu video sam da sam i tu uzaludno gubio snagu na brdo. I da mukama ne bude tu kraj, nisam primetio da postoji uvala izmedju 14. i 15. kontrole, skrećem u nju i gubim još jedan minut. Na kraju sam bio prvi sa 44.02 sa nekih 4.30 minuta grubih grešaka i iskreno nisam se nadao da ću biti prvi a kamoli 3.20 ispred drugog.

Drugog dana je trka održana u Sremskim Karlovcima. Na sprint karti ali sa stazom od 5.3km. Hteo sam da trčim ovu trku bez obzira na to što sam jedva disao. Kad je krenula trka na to sam zaboravio ali me je brdo već od 3. ka 4.kontroli opomenulo da neće biti zezanja. Pošto se trčalo ulicama trka je bila brza za naše uslove i na početku trke sam vukao brzo koliko sam mogao. I naravno grešio sam. Kod 4.kontrole nisam video put(sokak) u kojem je bila i izgubio sam nekih 30sek. Ka 5.kontroli sam krenuo kroz zeleniš u nadi da ću pronaći put kroz njega, ali nisam uspeo i provlačio sam se kroz šišljak. Posle toga sam odabrao dužu varijantu ka 8.kontroli i promašio put ka 9.kontroli. I dalje sam vukao koliko sam mogao ali sam sve sporije trčao. Izbor varijante ka 11.kontroli me dokrajčio. Okrenuo sam kroz strmu uličicu koju nisam mogao da istrčim i izgubio sam dosta vremena. Od te kontrole sve se menja. Sreća pa je sledeća kontrola bila nizbrdo jer sam već počeo da se raspadam i kašljem. Do kraja trke sam imao par loših varijanti što je rezultiralo gubljenjem dodatnog vremena. Na kraju sam završio trku za 35.08 na drugom mestu. Jedva sam se dovukao na cilj i što je najgore nisam mogao da ustanem sa betona nekoliko minuta. Ipak mi je drago što nisam stao jer smatram da je obaveza svakog seniora da da primer mlađima kako treba da se bore. Mislim da bi na ovoj karti mogla da se napravi i trka od nekih 10-12km kao u Veneciji i da bi u svakom trenutku bilo zanimljivo na stazi.

Na kraju sam ukupno bio prvi, ali dan posle osećam posledice vikenda. Mislim da ću napraviti pauzu kako bih se izlečio i oporavio, što i nije baš dobro u ovom delu sezone, pogotovo kad znam da me i sledeća dva vikenda očekuju kup trke i prvenstvo Srbije.

понедељак, 22. март 2010.

Dunavski kup i Cerak

Ovog vikenda sam startovao na dve trke, sprint na Ceraku i srednja na Rohalj bazama. Dve fizički naporne trke posle prehlade i povišene temperature koju sam dobio posle ekskurzije u peščari pre dva vikenda.

Prvog dana na sprintu sam počeo trku veoma brzo, ali sam na desetoj kontroli prebacio fokus na jedanaestu i tu je bio kraj trke. Izgubio sam nenadoknadivih 2.37min i to je bilo nemoguće nadoknaditi. Još jednom mi je opala koncentracija u toku sprint trke, na čemu ću morati da poradim ubuduće, ali se to ispostavilo kao dobra lekcija za sledeći dan.

Posle lekcije sa sprinta, na Rohalj baze sam došao sa ciljem da istrčim trku bez grešaka, jer sam znao da kako god trčim mogu da budem prvi samo ako se fokusiram dovoljno na O-tehiku i nisam se prevario. Trku sam krenuo skroz rezervisano ali siguran u svoje varijante. U toku trke sam ipak napravio dva sitna skretanja na osmoj i desetoj kontroli i to zbog grupa ljudi koje sam video u zoni kontrole, koje nisu bile moje ali su bile blizu, što ukupno u toku trke iznosi oko jedan minut greške. Na kraju sam završio 4.8km za 33.04min, ali osim osvajanja prvog mesta nisam zadovoljan svojom trkom. Cilj jeste ispunjen, ali slab tempo trčanja i oko 1min greške me sa današnje tačke gledišta zabrinjavaju. Možda je to zato što sam zaista bio iscrpljen posle prehlade ili zbog smanjenog intenziteta treninga u poslednjih mesec dana zbog vremena i ritma trka, ali videću kako da se izvučem iz trenutne krize u kojoj se nalazim.

недеља, 07. март 2010.

NI MANJEG KURCA NI VEĆE DREKE (iliti DALEKO I GLUPO)

Ovog vikenda je počela zvanična O sezona u Srbiji. Kao i svake godine, ovo je odlična prilika da se vide neki ljudi sa kojima se ne viđam baš često preko zime. Takmičenje je bilo sastavljeno od tri trke od kojih se prva nije računala u plasman.

Prvog dana je održan sprint u Topčiderskom parku. Karta je u šumovitom delu, zbog snega, bila jedna velika močvara kroz koju se jedva prolazilo. Ali kao i svaki sprint i ovaj je prošao kratko i brzo. Dužina od 3.2km, vreme 16.04 i prvo mesto.

Drugog dana je održana trka u Šušari na terenu koji je najavljivan kao srpska Boroka. Međutim, sa ovakvim kriterijumom crtanja Boroka bi bila jedan veliki raster. Na trci sam od samog početka bio van ritma, odnosno napravio sam grešku što sam krenuo sa iskustvom od prošle nedelje i zbog toga sam na nekim mestima sam očekivao potpuno drugačije objekte, ali koliko para toliko i muzike... Pravio sam serije grešaka od nekoliko u nizu i nikako se nisam mogao vratiti u ritam. Na kraju sam išao 39.38 sa nekih 6-7min grešaka i zauzeo sedmo mesto. Na stranu i loša trka koliko sam se smrzao tog dana.

Da sranja nikad ne idu sama video sam u nedelju. Do ciljne ravnine smo morali da pešačimo 5km po blatu i njivi, a odatle još 1km uzbrdo do starta. Kako je dobro bio označen put do starta zakasnio sam na isti, kasnije sam čuo da je start i pomeren zbog toga. Trka kao i svaka livadska trka, karta.... Šta reći? Dečja. Štedelo se na svemu, na izohipsama (ni u jednom trenutku nisam bio siguran da li napasti kontrolu sa gornje ili donje strane jer su izohipse relativan pojam, ali je bar oblik reljefa pogođen), na detaljima, na reambulaciji... U principu staza je bila prosta ali jednostavno nisam mogao da trčim nizbrdo, po izohipsi, pao sam mnogo puta i okupao se u snegu, i na kraju 9.1km za 71.11 i nisam video koji sam u ukupnom plasmanu.

I na kraju posle tri trke, osim gore pomenutog viđenja sa ostalim orijentircima i druženja, ne vidim svrhu svega ovoga. Volim da idem na trke ali neke stvari treba izbegavati.

понедељак, 01. март 2010.

SPRING JUNIPER OPEN

Karta na kojoj se održava ovo takmičenje definitivno treba da uđe u kolekciju "101 karta koju treba da trčite dok ste živi". Ako ne trenirate na ovom terenu svaka trka na njemu je izazov. Tako je bilo i ovog vikenda.
Prvog dana nas je čekala karta sa 8.8km koja je bila uglavnom po četinarskoj šumi koja je pomešana sa delovim obraslim klekom i zaraslom šumom. Kao i što sam planirao, trku sam počeo jako od samog starta i što je najvažnije održao sam koncentraciju na viskom nivou. Prvu grešku sam napravio kod 10. kontrole, koju sam video ali je nisam očekivao na tom delu zato što je šuma bila prosečena ali nije ucrtano. Posle toga sam napravio i loš odlazak sa 22.kontrole tako da sam promašio put koji je prolazio kroz granje, nisam ga video, i skrenuo sam na put po ivici karte i izgubio oko 60sek. Na kraju sam išao 52.59 i zauzeo treće mesto, uz oko 2min greške.
Drugog dana je bio teren po kome je poznato ovo takmičenje, a da zlo bude veće karta je bila 1:10000 što dodatno otežava stvari. Staza je bila duga 13.2km. Od samog starta sam počeo da menjam varijante. Na putu do 1. kontrole sam tri puta menjao varijantu. Na drugoj sam se vrteo na 5m od rupe u kojoj je bila kontrola. Na 12. kontroli sam doživeo fijasko vrteći se 24min oko nje. Šlag na torti je bila 20. kontrola koju sam tražio skoro 12min. Iako sam zamalo odustao na 12.kontroli, nastavio sam trku i do poslednjeg metra sam išao jako kao da nisam napravio nijednu grešku i kao da se borim za plasman, i drago mi je da sam u dobroj formi iako je tek početak sezone.
U senci ove trke, održana je Skupština OSS na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, koje će i dalje biti skup impotentnih staraca i naduvanih veličina i jajara, čast izuzecima, kojima će i dalje biti cilj da zarade neki dinar na trkama i za koje ne verujem da će učiniti nešto da se ljudi ubede da je ovo sport a ne planinarenje, tako da ne očekujem nikakvo poboljšanje u narednom periodu.