Beograd open

Prvog dana na BG openu dosta grešaka zbog pada koncentracije na par mesta. Na kraju 4. mesto sa više od 3min greške. Rezultati!

Kišelez

Poslednjih desetak dana proveo sam trenirajući zajedno sa Popom po BG-u i Mađarskoj. Dogovor je bio da iskoristimo što više možemo to što treniramo zajedno. Mi nemamo Savez pa da nam plati put u Portugal, ali imamo dozvoljeni minus pa možemo da odemo u južnu Mađarsku. Došli smo punih nogu na ove dve egzibicione trke u subotu i nedelju. Subotnji trek nisam stavio jer nemam kartu.
Nedelja, staro mesto, stari znanci, stare boljke. Srbija! Na trci 2min grešaka na tri kontrole, jer očekujem nešto da vidim, a vidim nešto drugo što ne prepoznajem. Na kraju prvo mesto u vremenu 34:00! Petrović nije smeo da se kladi!

Juniper open 2011

I pored snega i bolesti odlučio sam da idem na trku. Na trci dva različita dana. Prvog dana sam dao svoj maximum, dok sam drugog dana jedva ustao iz kreveta od umora. To se odrazilo i na trčanje kao i greške na stazi. Posle 16.kontrole sam jedva čekao da završim. Ukupno drugo mesto, što i nije loše za početak sezone.Rezultati!

Golgota

Dužina 1km, visinska razlika 130m, na nekim delovima nagib veći od 15%, to vam je GOLGOTA. Ko ne prođe to ne može se brojati u trkače, ali da bi se istrčala moraju da se vuku do poda.

Kada to prođete u dužini za 4.35, posle serije teških treninga, to onda predstavlja domaći zadatak. Treniralo se ove zime. Za one koji hoće da pokušaju ima mapa u prilogu.

Malo šume

Danas sam posle tronedeljne pauzr napravio trening u šumi. Trening je bio kombinacija srednje distance, sprinta i koridora. 100minuta u šumi je dovoljno za početak tehničkih treninga

Obrni, okreni, ništa se ne menja!

Plazma je tako dobar keks.
Završi se i ova sezona a niko ne vidi nikakav napredak u srpskom orijentiringu. Žao mi je što je tako. Neće se skoro ponoviti generacija koja je došla iz vojske, a koja se trenutno povlači, nemotivisana za dalji rad. Ono što sam više puta isticao je da je seniorski sastav kruna sporta i saveza, ali niko me nije slušao, i već godinama se guraju ljudi koji prestanu da dolaze na trke u 18-oj godini. Napretka tako neće biti, a nećemo skoro ni preći u veću kategoriju sportova.
Ono što sam mogao to sam i uradio. Ove godine sam imao peh pred Evropsko prvenstvo i do kraja sezone sam pokušavao samo da uđem nepovređen u novi ciklus priprema za sledeću godinu. Nažalost, toliko smo nisko pali da iako sam bio u lošoj formi, samo Ugor mi je s vremena na vreme parirao na nekim trkama, ali on već deluje nezainteresovan za orijentiring. Zašto li je to tako?
Pojedini centri me ne vole zato što jednostavno nemaju rešenje za svoju nemoć. Meka orijentiringa, kako neki sebe vide, mogla je samo da uči sa kampa na Kopu. Ko je bio tamo video je kako treba da se radi. Žalosno je što se i dalje pare troše na pogrešan način, prave se poslovi prijateljima, muva se na račun sirotinjskog Saveza. Kad bi samo pogledali kako se ljudi okolo organizuju ili kad bi upotrebili net da vide šta rade, videli bi da su samo zečevi u praznom loncu.
Spremam se opet, biću spremniji nego letos, izvolite gospodo koji me ne volite-pobedite me!

Srpski orijentiring je trenutno u bunilu i nadam se da ću završiti neke preliminarne dogovore sa sponzorima i smoći snage i sredstava za nastupe sledeće godine.
Ja ću i dalje jesti plazmu.

Svašta nešto

U poslednjih nekoliko nedelja bio sam na par trka sa kojih su karte ispod.

Ukratko, kvalifikacije u Mađarskoj sam podbacio, promašio sam prvu kontrolu i nisam ušao u A finale. U B finalu 4.mesto. Sledećeg dana zanimljiva ekipna score trka, vreme 82.10, dužina 9.8km.
Posle toga Usije koje su me oduševile koliko ništa ne prepoznajem na terenu od onoga što vidim na karti. Sledećeg dana je bio sprint u V.Gradištu sa kojeg nosim lepe uspomene na kolenima( pao sam i razbio sam oba kolena),varijante glupe do bola, ali šta ću to je sprint i ne volim ga.
Poslednjeg vikenda sam bio na Zlatiboru. Lep teren, glupe staze, bar su organizatori prijatni ljudi, ali šta da se radi, ipak IOF kontrolor zna kako se staze postavljaju.
A sad pauza do Mađarske( ne od treninga već od trka)!!!

Prete mi smrću

Zbog toga što dobijam pretnje smrću zbog pošteno obavljenog posla na kampu i zbog sujete nekih koji me zbog toga napadaju, zbog indolentnog ponašanja ljudi u Savezu i neiskazanje želje da se nešto promeni, ali i zbog svih onih koji me podržavaju odlučio sam sledeće:

TRENIRAĆU JOŠ VIŠE I JAČE, BIĆE SVE TEŽE POBEDITI ME I MOJI CILJEVI I DALJE OSTAJU FINALA SVETSKOG I EVROPSKOG PRVENSTVA, KAO I BODOVI U SVETSKOM KUPU, A NE BALKANSKA TURISTIČKA PUTOVANJA.

Hvala svima koji su me podržali u mojim odlukama.

Par dana posle

Par dana posle Samanjca još uvek osećam umor u nogama, ali pošto imam nove ciljeve ne mogu ići na more ili u kafanu, niti dozvoliti da nabacim par kilograma viška kao neki reprezentativci. Tek sad vidim kolika je razlika između onog Blaža od pre tri godine i danas. Možda sam u nedelju posle trke drugo mesto smatrao neuspehom, ali kada vidim koliko sam ipak napredovao za tri godine ni to drugo mesto nije loše. Nadam se da ću pronaći lovu da sledeće godine učestvujem na jačim trkama i da valjda neću imati peh sa povredama, kao što je lom stopala od ove godine. Ostaje samo žal što sam posle loma stopala sve treninge i fokus preusmerio na BOC, ali zbog poznatih događaja od toga nema ništa.

Već sledeće nedelje, dok neki budu na reprezentativnoj ekskurziji, idem na Prvenstvo Mađarske u sprintu. Sprint nije moja omiljena disciplina, ali uvek je lepo učestvovati u konkurenciji od preko stotinjak ljudi, i to još dve trke u jednom danu, kvalifikacije i finale. Nadam se da ću ovog puta ući u A finale i u nedelju od 15h boriti se za plasman u prvih 6mesta.

Posle te trke, fokus bacam na Prvenstvo Mađarske na dugim distancama, 16.-17.10. negde u planinama kod Vesprema. To će ujedno biti i poslednje takmičenje za koje se spremam za ovu godinu, a sva takmičenja na koja budem išao do tada imaće samo trening funkciju i ići ću bez posebne pripreme i odmora. Do tada se vraćam treninzima i pokušaću da izbegnem planinare i šetače što je više moguće.

Samanjac ( iliti PLAZMA-neke stvari se nikada neće promeniti)

Prošlog vikenda sam shvatio koliko stvari mogu izgledati drugačije kada se gledaju sa iste pozicije.
Dugo sam čekao nedeljnu trku na strašnom Samanjcu(ovo strašan je zbog kamenja a ne zbog toga što je teren tehnički zahtevan kao što mnogi misle), a kao propratna pojava je bio subotnji sprint na Grzi, koji se bodovao za Kup Srbije.

Trka u subotu je bila kao i mnoge u Srbiji, taman da se upotpuni prazan dan i da se ljudi dobro izgrebu. Ne shvatam poentu ovakvih trka, ali pošto sam uzeo 100poena i obezbedio pobedu u Kupu Srbije sve im je oprošteno.

I dolazi nedelja. Start trke je sve bliži a ja sam skroz bio neispavan. Dozvolio sam sebi luxuz da dve noći provedem u džungli od grada - Jagodini, boraveći u kući između diskoteke i kafane. Dve noći bez sna su mnogo. Došao sam na start neispavan, nervozan i da nije bilo Prvenstvo i Samanjac, ne bih sigurno startovao, ovako... Imao sam prostu taktiku, ne pogrešiti i ići pravo koliko god je moguće, jer su mi noge bile kao kamenje teške. Krenuo sam bez ikakvog respekta prema terenu i maltene do 13.kontrole nisam imao nikakvih problema sa kartom. 13.konrola mi je dodala nekih 90sek vremena jer sam ubeđen da je nisko postavljena u odosu na teren, odnosno karta tu nije baš najsrećnija. Voleo bih da vidim trekove drugih trkača na tom mestu. Usput sam obilazio neke trkače iz svih kategorija i konačno trčao sam trku, bez šlepera. I kada sam već omirisao kraj napravio sam krug od oko 4min posle 24.kontrole. Izlazeći sa kontrole na 10sek sam bacio fokus sa karte i nisam mogao da se lociram sledeća 3min, koja su na kraju bila odlučujuća da izgubim prvo mesto na Prvenstvu. Kada sam se locirao i pogledao na sat bilo mi je jasno da je to veliko kucanje ali sam do kraja nastavio u istom ritmu. Pred kraj opet pravim još nekih 90sek greške i mirno ulazim u cilj, čuvši da sam drugi. Bilo mi je jasno i pre početka trke na niko drugi neće biti u konkurenciji osim nas dvojice, što se i ostvarilo, Ugor prvi, ja drugi. Mnogo dobra karta i teren, malo me iznenadilo sto nisu iskoristili centralni deo karte nego samo krajeve.
Ukupno na Južnom kučaju treće mesto, drugo mesto na Prvenstvu Srbije na dugim distancama.

I kako svaka priča ima poentu, i ova me je nečemu naučila. Nisam znao dosada da reprezentacija služi za čašćavanje, motivisanje, nagrađivanje i odmor. Naša reprezentacija koja će nastupiti na Balkanijadi je skup masnih šetača, šlepera, alkosa i planinara koje treba nagraditi učešćem u istoj, čast izuzecima. Pošto je moje shvatanje sporta drugačije, odnosno takvo da se reprezentativni dres mora zaslužiti radom i rezultatima, neću nastupati na Balkanijadi. Ove godine su reprezentaciju sastavljali humanisti, rekreativci i planinari pa je poenta za sve one koji žele da udju u istu da sledeće godine što manje treniraju, što ređe dolaze na trke, što češće se bude pijani i što manje gledaju kartu na trkama i biće sigurno u konkurenciji za Balkanijadu, a još i ako se lepo smeše možda ih pošalju i na WOC, EYOC ili JWOC. Samo me interesuje šta će biti ako ne osvoje 3.mesto u ukupnom plasmanu, hoće li članovi UO skupiti pare iz svojih džepova koje će potrošiti za neke na BOC-u i vratiti ih na račun Saveza zbog svojih odluka, ili iz moralnih razloga se povući ili će kao i do sada mirno gledati kako sport propada? Ovo je ipak sport, a oni svi zajedno imaju manje pretrčanih kilometara u životu nego ja godišnje, ali nažalost imaju pravo pogrešnog odlučivanja. Nazdravlje vam bilo. Ja sam svoje obavio, odradio sam kamp za džabe, zanemario svoje treninge zarad drugih, a onda je moje mišljenje, analiza i ja sam pomnoženo sa nulom.

Zato je srpski orijentiring kao PLAZMA-neke stvari se nikada neće promeniti.