Plazma je tako dobar keks.
Završi se i ova sezona a niko ne vidi nikakav napredak u srpskom orijentiringu. Žao mi je što je tako. Neće se skoro ponoviti generacija koja je došla iz vojske, a koja se trenutno povlači, nemotivisana za dalji rad. Ono što sam više puta isticao je da je seniorski sastav kruna sporta i saveza, ali niko me nije slušao, i već godinama se guraju ljudi koji prestanu da dolaze na trke u 18-oj godini. Napretka tako neće biti, a nećemo skoro ni preći u veću kategoriju sportova.
Ono što sam mogao to sam i uradio. Ove godine sam imao peh pred Evropsko prvenstvo i do kraja sezone sam pokušavao samo da uđem nepovređen u novi ciklus priprema za sledeću godinu. Nažalost, toliko smo nisko pali da iako sam bio u lošoj formi, samo Ugor mi je s vremena na vreme parirao na nekim trkama, ali on već deluje nezainteresovan za orijentiring. Zašto li je to tako?
Pojedini centri me ne vole zato što jednostavno nemaju rešenje za svoju nemoć. Meka orijentiringa, kako neki sebe vide, mogla je samo da uči sa kampa na Kopu. Ko je bio tamo video je kako treba da se radi. Žalosno je što se i dalje pare troše na pogrešan način, prave se poslovi prijateljima, muva se na račun sirotinjskog Saveza. Kad bi samo pogledali kako se ljudi okolo organizuju ili kad bi upotrebili net da vide šta rade, videli bi da su samo zečevi u praznom loncu.
Spremam se opet, biću spremniji nego letos, izvolite gospodo koji me ne volite-pobedite me!
Srpski orijentiring je trenutno u bunilu i nadam se da ću završiti neke preliminarne dogovore sa sponzorima i smoći snage i sredstava za nastupe sledeće godine.
Ja ću i dalje jesti plazmu.
Konačno sam uzeo prvenstvo i to gde sam se najmanje nadao. Ne volim sprint trke, a naročito po ulicama punim automobila i saobraćaja. Jedina moja šansa da pobedim je bila da stave što više kontrola na što manjem prostoru, što je planer i uradio, kao da je pravio trku za mene.
Auuu, koliko sam se iznenadio kad sam video na cilju kolika je razlika između mene i drugoplasiranog, stvarno to nisam očekivao. Napravio sam skoro 2min greške na prve dve kontrole i onda sam se uzbrdo malo uozbiljio i do kraja napravio možda 40sek grešaka (na 16.oj i 25.oj) i loš izbor varijante na 26-tu kontrolu. Ostalo je bilo samo stvar trenutne snage.
Dva uzbudljiva dana na Babama. Posle dužeg vremena počele su da se održavaju brze trke u Srbiji, bez planinarenja. Ono što je obeležilo ovaj vikend na mojim trkama je pad koncentracije, što je na nekim mestima izazvalo glupe greške, prvog dana 3min, a drugog dana 2min. Evidentno je da sam umoran jer nisam uopšte odmarao za ove trke, što se osetilo na brdima u završnici. I dalje mi je cilj da forma bude na vrhuncu u julu, tako da ću i dalje ići na trke iz punog treninga, što znači da će biti još puno patnje na stazi. Rezultati!
dnjih desetak dana proveo sam trenirajući zajedno sa Popom po BG-u i Mađarskoj. Dogovor je bio da iskoristimo što više možemo to što treniramo zajedno. Mi nemamo Savez pa da nam plati put u Portugal, ali imamo dozvoljeni minus pa možemo da odemo u južnu Mađarsku. Došli smo punih nogu na ove dve egzibicione trke u subotu i nedelju. Subotnji trek nisam stavio jer nemam kartu.
Danas sam posle tronedeljne pauzr napravio trening u šumi. Trening je bio kombinacija srednje distance, sprinta i koridora. 100minuta u šumi je dovoljno za početak tehničkih treninga
