Dva dana, dva sprinta, dve pobede. Ove godine sam pobedio na svim sprint trkama, iako smatram da je to moja najslabija disciplina i nisam oduševljen tim trkama. Ali, rezultati kažu drugačije.
Konačno sam uzeo prvenstvo i to gde sam se najmanje nadao. Ne volim sprint trke, a naročito po ulicama punim automobila i saobraćaja. Jedina moja šansa da pobedim je bila da stave što više kontrola na što manjem prostoru, što je planer i uradio, kao da je pravio trku za mene.
Auuu, koliko sam se iznenadio kad sam video na cilju kolika je razlika između mene i drugoplasiranog, stvarno to nisam očekivao. Napravio sam skoro 2min greške na prve dve kontrole i onda sam se uzbrdo malo uozbiljio i do kraja napravio možda 40sek grešaka (na 16.oj i 25.oj) i loš izbor varijante na 26-tu kontrolu. Ostalo je bilo samo stvar trenutne snage.
Dva uzbudljiva dana na Babama. Posle dužeg vremena počele su da se održavaju brze trke u Srbiji, bez planinarenja. Ono što je obeležilo ovaj vikend na mojim trkama je pad koncentracije, što je na nekim mestima izazvalo glupe greške, prvog dana 3min, a drugog dana 2min. Evidentno je da sam umoran jer nisam uopšte odmarao za ove trke, što se osetilo na brdima u završnici. I dalje mi je cilj da forma bude na vrhuncu u julu, tako da ću i dalje ići na trke iz punog treninga, što znači da će biti još puno patnje na stazi. Rezultati!
dnjih desetak dana proveo sam trenirajući zajedno sa Popom po BG-u i Mađarskoj. Dogovor je bio da iskoristimo što više možemo to što treniramo zajedno. Mi nemamo Savez pa da nam plati put u Portugal, ali imamo dozvoljeni minus pa možemo da odemo u južnu Mađarsku. Došli smo punih nogu na ove dve egzibicione trke u subotu i nedelju. Subotnji trek nisam stavio jer nemam kartu.
