Polazi cirkus!!!

Danas sam na poznatom terenu košutnjaka uradio kontrolni trening pred početak sezone trka. Teren nimalo sličan onome koji me očekuje na Borok kupu(www.atlas.hu/boroka-tavasz/2009) ali nimalo lak i snegom pokriven teren mi je pružio sliku trenutne forme u kojoj se nalazim. Ipak mi je najveći problem moje povređeno stopalo i saznanje da mi je koščica naprsla. Verovatno ću još nko vreme trčati sa strahom od preloma, ali... Trke počinju, apetiti rastu, videćemo! Samo se nadam da su me svi pehovi već snašli i da je dovoljno za ovu sezonu, ostalo je na meni.

Pivo i ručak

Ponovo sam počeo da trčim. Posle duže pauze, konačno sam uradio trening bez ikakvih bolova u nogama. Iako je po Košutnjaku bilo snega, Pop, Vokri i ja smo napravili lagan trening, uključujući i GOLGOTU. Okupili smo se i zbog dogovora oko odlaska na Boroku i kako bi dogovorili redosled plaćanja piva posle takmičenja u toku sezone, kao i način internog bodovanja za ručak na kraju godine.

KOPAONIK

I napokon smo se vratili sa kopa. Sa užasnih -19C smo došli na vrelih -1C. Dolazim sa ubeđenjem da nisam loš instruktor skijanja, jer kad sam Branka naučio da skija onda mogu svakoga naučiti. Svakodnevno 6-7h skijanja uz obavezni polustani odmor u Rtnju je definitivno prijalo organizmu ali ne i prstima, koji su konstantno bili smrznuti. Juče sam počeo da trčim, ali samo 12km, videću kako će noge izdržati veće napore posle 16 dana pauze. Za par dana me očekuje put u Madjarsku na Boroka kup koji je samo prvi u nizu kontrolnih treninga za podizanje forme pred sezonu. Nadam se dobrim trkama sa tehničkog aspekta jer i nisam u nekoj atletskoj formi trenutno.

KOPAONIK

Protiv nekih stvari čovek jednostavno ne može da se bori, i ne vredi da se nervira zbog stvari na koje ne može da utiče. Tako ni ja nemam neko drugo rešenje u vezi moje noge, jednostavno čekam da je vreme izleči. Do tada, jedna usputna stanica biće Kopaonik. Za nekih sat vremena kreće luda ekipa. Uzgred, poneo sam i skije za nordijsko trčanje sa kojima ću, nadam se, uspeti da ušpricam sebi dnevnu dozu endorfina. Čovek mora uvek da se nada, tako se i ja nadam da će bol jednostavno proći kad se vratim sa Kopa i da ću zdrav dočekati početak sezone. Uostalom, konkurencija je velika i sezona je duga pa ćemo videti šta će biti.

I još jedno razočarenje: verovatno sam polomio metatarzalnu koščicu na desnom stopalu, što znači bar mesec dana mirovanja. I dalje me prati neki baksuz, da kad god sam u dobroj formi nešto povredim. Možda loša karma. Po prvi put u životu treniram na osećaj, bez imalo umora, bez budjenja sa teškim nogama, ali... I dalje se ne predajem, ciljevi za 2009.godinu ostaju isti. Ono što te ne ubije to te ojača.

Baksuz

Posle mnogo peripetija koje sam imao sa povredama u poslednjih nekoliko meseci, konačno je došao period gde sam krenuo punom parom da treniram. Po prvi put u poslednjh petnaest godina treniram puno ali sa uživanjem, bez nekog opterećivanja što nekih dana ne mogu da uradim dobar trening. Prosto sve radim na osećaj. Međutim, izgleda da sam veći baksuz nego što sam mislio. Danas me je Andjelko pošteno izmučio po brdima, ali i ja njega, jer smo od 17km 7.7km išli uzbrdo, i to preko čuvene GOLGOTE. Pred kraj današnjeg treninga sam ponovo povredio stopalo koje će me verovatno u grob od muke oterati. Svaka povreda koju sam imao je vezana za desno stopalo. Ne znam koliko će potrajati otok koji trenutno iam na stopalu, ali što bi srpski ortopedi rekli: VREME LEČI SVE. Nadam se da ću se što pre oporaviti, tim pre što u utorak idem na dugo čekano skijanje na Kop, a da avantura bude još veća sa mnom idu Draga i Brana, koji je skijanje gledao samo na TV-u.