Posle mnogo peripetija koje sam imao sa povredama u poslednjih nekoliko meseci, konačno je došao period gde sam krenuo punom parom da treniram. Po prvi put u poslednjh petnaest godina treniram puno ali sa uživanjem, bez nekog opterećivanja što nekih dana ne mogu da uradim dobar trening. Prosto sve radim na osećaj. Međutim, izgleda da sam veći baksuz nego što sam mislio. Danas me je Andjelko pošteno izmučio po brdima, ali i ja njega, jer smo od 17km 7.7km išli uzbrdo, i to preko čuvene GOLGOTE. Pred kraj današnjeg treninga sam ponovo povredio stopalo koje će me verovatno u grob od muke oterati. Svaka povreda koju sam imao je vezana za desno stopalo. Ne znam koliko će potrajati otok koji trenutno iam na stopalu, ali što bi srpski ortopedi rekli: VREME LEČI SVE. Nadam se da ću se što pre oporaviti, tim pre što u utorak idem na dugo čekano skijanje na Kop, a da avantura bude još veća sa mnom idu Draga i Brana, koji je skijanje gledao samo na TV-u.
Нема коментара:
Постави коментар