me u NS i noć pred put sam dobio temperaturu, što se kasnije ispostavilo da je od upale pluća. Nedelju dana sam kuburio sa temperaturom iznad 38C i prvog dana kada nisam imao povišenu temperatru uputio sam se u NS iako sam znao da rizikujem da će se upala povratiti.Sledećih pet dana sam imao treninge na Fruškoj gori kao priprema za
Prvenstvo Vojske, i naravno organizam se premorio do te granice da u pojedinim trenucima na takmičenju nisam mogao da dišem a kamoli trčim. Oba dana sam pravio krupne greške i nisam mogao da verujem da mi se to događa. Jednostavno misli odlutaju negde i nema me na karti.Prošlog vikenda sam išao u Pusztamarot na Prvenstvo Mađarske na srednjim distancama i šta
feti. Tri trke na veoma trčljivom terenu sa preciznim kartama. U kvalifikacijama sam pokazao još jednom sebi da verovatno nikad neću biti dobar trkač sa ovako lošom koncentracijom, jer sam na predposlednjoj kontoli bacio u vodu do tada istršano. Napravio sam četiri minuta greške i propustio A finale.
feti. Tri trke na veoma trčljivom terenu sa preciznim kartama. U kvalifikacijama sam pokazao još jednom sebi da verovatno nikad neću biti dobar trkač sa ovako lošom koncentracijom, jer sam na predposlednjoj kontoli bacio u vodu do tada istršano. Napravio sam četiri minuta greške i propustio A finale.Poslepodnevna finalna trka se može opisati kao pakao. Bio sam mokar kao miš pre početka trke, jer je bi
o takav pljusak da sam pomišljao da se vratim u kola i presvučem i uopšte ne trčim. O trci da ne govorim. Skroz je neprijatan osećaj kada trčite po pljusku i magli koja ograničava vidljivost na dvadesetak metara. To može razumeti samo onaj ko je u tom trenutku bio u šumi. I što je još gore, dok sam se spuštao niz jednu strminu pao sam i povredio koleno. Koliko je teška povreda videću sledećih dana.
Drugog dana je održana štafetna trka u kojoj smo trčali Ugor dve i ja jednu izmenu. Da sam normalan verovatno mi ne bi ni palo na pamet da trčim, ali sam stavio trake na koleno i nekako istr
o takav pljusak da sam pomišljao da se vratim u kola i presvučem i uopšte ne trčim. O trci da ne govorim. Skroz je neprijatan osećaj kada trčite po pljusku i magli koja ograničava vidljivost na dvadesetak metara. To može razumeti samo onaj ko je u tom trenutku bio u šumi. I što je još gore, dok sam se spuštao niz jednu strminu pao sam i povredio koleno. Koliko je teška povreda videću sledećih dana.
čao drugu izmenu. Imao sam problema sa nizbrdicama i jedva sam se dovukao do cilja. Bilo mi je glupo da propustim trku posle tolikog puta, ali...Teško je uopšte trenirati a kada neko upadne u seriju pehova, kao što sam ja ove godine (drvo, operacija zgloba, lom stopala, upala pluća i sad povreda kolena), teško je ostati normalan.
Нема коментара:
Постави коментар