PTT kup - Divčibare

Proteklog vikenda na Divčibarama se održao PTT kup. U dva dana imali smo srednju i dugu distancu. Loše vreme i kiša nije omelo oko 150 najupornijih takmičara da ostanu oba dana.

Prvog dana se trčala srednja distanca. Posle kišne nedelje pre takmičenja, svi potoci i bare su bili puniji vodom nego obično i na nekim delovima bilo je nemoguće šetati a kamoli trčati. Posle dugo vremena mirno sam krenuo na trku i tako je i završio. Kod treće kontrole sam promenio varijantu i izgubio na kruženju oko 30s, na četvrtoj sam sišao nisko i izgubio dodatnih 40s. Na sedmoj kontroli nisam primetio da je nacrtano drvo pored rupe i ušao sam na sledeći niz rupa koji nije bio ucrtan, izgubljeno još oko 60s. Do kraja sam išao sigurno onoliko koliko sam mogao da vidim kartu od pljuska koji je bio u toku trke. Vreme 31:29 na 4.5km.

Drugog dana se održavala duga distanca. Naravno, kiša je bila propratni detalj koji me prati poslednjih nekoliko trka. Do 16. kontrole nisam imao većih grešaka u izboru varijanti, ali na 17. kontroli sam izabrao varijantu kroz šumu ali nisam ubrzavao pa se pokazalo da to i nije bila najbrža varijanta. Posle overene 20. kontrole zakačio sam za drvo i tek posle nekih 200m sam shvatio da mi je spao sat sa ruke. Pošto mi je sat ipak bitniji od plasmana, vratio sam se da ga pronađem. Posle toga, srećan što sam pronašao sat, gubim fokus sa trke i idem sporijom varijantom na 21. kontrolu i gubim na toj kontroli oko 3.30min. Na 23. kontroli nisam dovoljno proceni udaljenost između kontrola pa skrećem desno na put i vrtim se okolo i tu gubim još oko 2min. Na kraju treće mesto sa vremenom 69:24 na 9.2km.

Posle ovog vikenda biću srećan ako se ponovo ne razbolim, jer su mi noge stalno bile mokre. Sreća pa u kolima uvek imam nekoliko pari patika i cipela pa sam mogao da ih menjam. narednih dana ću se potruditi da se odmorim pred Kopaonik open koji počinje u petak.

Od svega po malo

Posle dužeg vremena sam u mogućnosti da stavim neke karte na blog. U proteklom periodu se dogoodilo dosta ružnih stvari u mom životu a pogotovo na sportskom planu. Dugo sam iščekivao pripreme u NS i noć pred put sam dobio temperaturu, što se kasnije ispostavilo da je od upale pluća. Nedelju dana sam kuburio sa temperaturom iznad 38C i prvog dana kada nisam imao povišenu temperatru uputio sam se u NS iako sam znao da rizikujem da će se upala povratiti.

Sledećih pet dana sam imao treninge na Fruškoj gori kao priprema za Prvenstvo Vojske, i naravno organizam se premorio do te granice da u pojedinim trenucima na takmičenju nisam mogao da dišem a kamoli trčim. Oba dana sam pravio krupne greške i nisam mogao da verujem da mi se to događa. Jednostavno misli odlutaju negde i nema me na karti.

Prošlog vikenda sam išao u Pusztamarot na Prvenstvo Mađarske na srednjim distancama i štafeti. Tri trke na veoma trčljivom terenu sa preciznim kartama. U kvalifikacijama sam pokazao još jednom sebi da verovatno nikad neću biti dobar trkač sa ovako lošom koncentracijom, jer sam na predposlednjoj kontoli bacio u vodu do tada istršano. Napravio sam četiri minuta greške i propustio A finale.

Poslepodnevna finalna trka se može opisati kao pakao. Bio sam mokar kao miš pre početka trke, jer je bio takav pljusak da sam pomišljao da se vratim u kola i presvučem i uopšte ne trčim. O trci da ne govorim. Skroz je neprijatan osećaj kada trčite po pljusku i magli koja ograničava vidljivost na dvadesetak metara. To može razumeti samo onaj ko je u tom trenutku bio u šumi. I što je još gore, dok sam se spuštao niz jednu strminu pao sam i povredio koleno. Koliko je teška povreda videću sledećih dana.

Drugog dana je održana štafetna trka u kojoj smo trčali Ugor dve i ja jednu izmenu. Da sam normalan verovatno mi ne bi ni palo na pamet da trčim, ali sam stavio trake na koleno i nekako istrčao drugu izmenu. Imao sam problema sa nizbrdicama i jedva sam se dovukao do cilja. Bilo mi je glupo da propustim trku posle tolikog puta, ali...


Teško je uopšte trenirati a kada neko upadne u seriju pehova, kao što sam ja ove godine (drvo, operacija zgloba, lom stopala, upala pluća i sad povreda kolena), teško je ostati normalan.

Bele vode

Danas je u Beogradu održana poslednja iz serijala sprint trka koje su održane ovog leta. Trka se održala na Belim vodama na novoj sprint karti.
Trku sam započeo karakteristično za mene-greškom. Promašio sam jedan prolaz i za trenutak ispao sa karte, odnosno pomešao sam ulice, i tu sam napravio oko 1.30min zaostatka. Posle toga sam se trudio da što bolje istrčim ali sam napravio još par sitnih grešaka, mada je na sprintu svaka greška ogromna. Na kraju vreme 16.20 za 2.8km i drugo mesto.

Ovom trkom sam završio ciklus sprint trka i već od naredne nedelje se vraćam na treninge u šumu. Idem na dvonedeljne pripreme u NS, pa na Prvenstvo Vojske i za tri nedelje na Prvenstvo Mađarske na srednjim distancama i štafeti. Nadam se da ću dobro iskoristiti vreme na pripremama i poboljšati svoju O-tehniku, pa će i rezultati valjda doći.

Segedin

Ovog vikenda sam imao lepo putovanje i druženja sa nekoliko srpskih orijentiraca u Mađarskoj, i naravno tri trke.

Prvog dana je bila sprint trka i štafeta. Na sprint trci sam se totalno pogubio kod 7. i 9. kontrole, koje sam pretrčao, i bio sam svestan da nema ništa od dobog rezultata ali sam do kraja išao jako, jer ionako je ovo nki vid treninga. Na kraju 13.mesto sa 21.03. Moram reći i to da je Petar Šarić pobedio na sprintu.

Popodne se održavala trka štafeta. U toj trci smo učestvovali u sastavu Milić-ja-Milić, pošto on nije trčao sprint prepodne. Trku od 4.11km sam išao 22.45min i imao sam najbolje vreme, a trčao sam je skoro kao i sprint prepodne. Na kraju smo bili drugi zato što je babun promašio konrolu pred kraj i pobegao mu je pobednik.

Posle ove dve trke jedva smo se dovukli do tuša a kasnije i do TESCA, gde smo jeli i pili i zalili Perinu prvu zlatnu u Mađarskoj i nadamo se da ce i dalje osvajati ove medalje, i naravno nazdravljati pivom.


U nedelju je bila duga distanca 9.7km koju sam išao 64.49min. Karta je bila slična kao i na Boroki i nije se smela koncentracija popustiti ni na tren. Do 16.kontrole sam i kontrolisao trku, ali tada kao da sam doživeo šećerni šok i osetio sam da se nisam oporavio od subote. Jedva sam se dovukao do cilja. Posle te kontrole sam napravio više od 8 minuta grešaka i dobro je što nisam stao pre cilja.
Sve u svemu, zanimljiv vikend, dobri treninzi i lepo druženje.

Komlo sprint

Ovog vikenda sam išao u Komlo na sprint prvenstvo Mađarske. Iako je to na samo 120km od Sombora, trebalo mi je više od 3h da stignem do tamo i zamalo da zakasnim na start kvalifikacija u 9.30h. Došao sam na start bukvalno u minutu kad sam trebao da uđem u boks. Nisam se čak ni istegao pred trku a kamoli zagrejao. I kakva priprema takva i trka. Par loših varijanti u delu gde je šuma nateralo me je da ubrzam ritam u gradskom delu trke. Prvi šok sam doživeo posle devete kontrole kada me je neki čovek iz organizacije, koji ima veze sa orijentiringom kao naš predsednik saveza i UO, sprečio da idem putem ispod kuća, vukući mene i još neke ljude na sred ulice. Šok. Za trenutak sam ispao iz ritma i pokušao da se vratim u trku ali nisam uspeo. Usledio je niz loših varijanti i čak sam promašio 18.kontrolu koja me koštala ulaska u A finale. Još veći šok.

U B finalu staza je bila ista kao u A finalu, s tim što je motiv bio drugačiji. U finalu sam istrčao trku koja nije bila ni blizu dobre trke, pogotovo kad se uzmu u obzir duže varijante na 4. i 12. kontrolu, uz bespotrebno spuštanje na 8.kontroli. Preko 80s grešaka. Stazu od 3km sam prešao za 18.19min, što je bilo prvo vreme u B finalu a ukupno 10. vreme. Verovao sam da mogu da uđem u A finale, što sam i pokazao vremenom druge trke, ali mnoge stvari se tog dana nisu poklopile. Idem dalje. Ne marim za prozivke. Za dobrim konjem se prašina diže.

Šumarice

Danas sam trčao jednu interesantnu trku u Kragujevcu u okviru vojnog prvenstva. Trčali smo na staroj karti Šumarice iz 002.god. Kao što se i dalo očekivati, dosta toga se promenilo od vremena crtanja karte. Staza je bila dugačke 6.8km, vreme 39.04min, uz pretrčanih 7.8km. Možda malo kasno za predsojeću trku na koju idem već sutra u Mađarsku (Prvenstvo Mađarske u sprintu), pa zbog toga i nisam forsirao ritam do kraja trke, koja je ipak bila za par nas kao trening. Na kakvim smo kartama trčali ove godine, prava je šteta što se niko nije angažovao da trčimo u centru Šumadije na karti koja je, ako ništa drugo, zanimljiva.

Ušće

Danas sam učestvovao na sprint trci na Ušću, koja će mi dobro doći u sklopu priprema za Prvenstvo Mađarske u sprintu koje se održava sledećeg vikenda u Komlu. Mislio sam i dan ranije da odem na taj teren, ali sama tenzija oko takmičenja daje drugačiju draž od treninga tako da sam odlučio da trčim trku. Park na Ušću je skroz ravan i nije bilo velike filozofije oko izbora varijante. Jedina prepreka je bila visoka trava koju sam na pojedinim mestima morao da obilazim. Staza je bila dugačka 3km-13:14min mi je bilo potrebno da je pređem i dovoljno za prvo mesto. Jedina zamerka organizatoru je ogroman papir na kome je štampana karta i bilo je nezgodno trčati sa tolikim papirom, a još teže naći broj kontrole. Zadovoljan sam trenutnom formom i vremenom za koje sam istrčao trku. Pre trke sam mislio da uradim još jednu stazu kao trening, ali bilo je previše toplo i da ne bih dehidrirao odustao sam od tog plana. U toku nedelje me očekuje neko glupo vojno takmičenje koje će biti poslednji test pred Komlo.

Blok 45

Ono što se dosada dešavalo na trkama mogu pripisati lošoj sreći ili neiskustvu u pojedinim momentima, jer nisam imao dovoljno treninga sa kartom pa ne mogu reći da je kriv pad koncentracije. Jednostavno, sranja se dešavaju.
U cilju što boljih priprema za predstojeće dve trke, koje za mene imaju revijalni karakter ( štafetno prvenstvo i prvenstvo Mađarske u sprintu), odlučio sam da uradim svaki dan po jedan trening na sprint karti, naravno različitim intenzitetom. Danas sam uradio trening iz dva dela u Bloku 45, ali nisam imao sreće sa vremenom jer je kiša počela da lije na početku prve rute, a foliju naravno nisam poneo.
U prvom delu imao sam distancu 2.8km-13:15. Napravio sam grečke na 4. i 5. kontroli zato što mi se karta na tom delu skvasila i morao sam da obilazim automobile na parkingu. Uz sve to, livada ka 4. kontroli je bila ograđena. Do kraja tog dela sam se trudio samo da održim jak ritam ali bez kidanja.

U drugom delu sam imao 3.3km-15:15. Trudio sam se da držim jak ritam, ali mi je veliki problem predstavljala karta koja se bila skroz razlila i jedva se raspoznavala. Imao sam peh između 4. i 5. kontrole jer sam se okliynuo sa prelaska sa livade na stazicu i pao sam. Dlanovi su mi još uvek utrnuli od pada a kuk me boli od udarca.

Ovaj način treniranja je jedini ispravan put kojim ću smanjiti mogućnost grešaka na trci i razočarenja posle iste. Sledećih dana ću eksploatisati sprint karte po Beogradu, kako ne bih nespreman otišao u Komlo.

Nasilnik

Do sada sam verovatno bio samo mentalni nasilnik na ljude oko sebe, ali sam postao i fizički ovog vikenda. Razlog je više nego prost- ne ugrožavaj mi sportsku sujetu! Verovatno me sve više ljudi mrzi, ali nema potrebe da me neko voli ili mrzi, neka vole mamu, tatu, braću, sestre, devojke, momke, mene mogu da poštuju ili ne i to će biti dovoljno. Dosta o tome.
Ovog vikenda su održane tri trke na Memorijalu u Čibutkovici. Prvog dana je održana noćna skor trka koju sam za svaki slučaj izbegao da se ne bih povredio negde po mraku.
Drugog dana je održana WRE trka na srednjoj distanci. Napravio sam nekoliko tehničkih grešaka, pre svega zato što nisu na nekim mestima bili isti kriterijumi prohodnosti na karti, a više zbog moje loše procene. Na 4. kontroli nije uopšte predstavljeno na karti da je to otvoren teren koji je obrastao već samo da je slabo prohodan, odnosno nimalo žute boje kojom bi se naslućivalo da nema šume. Posle toga, na 8. sam više od minuta stajao pored kontrole koja je bila u koprivama i nisam je video. Na 13. kontoli sam promašo jarugu, otišao previše desno i izgubio više od tri minuta. Na kraju vreme 47.03.

Trećeg dana sam ušao previše nervozan u trku zbog prozivki na moj račun koje sam čuo pred sam start, ali mi to i nije smetalo do 9. kontrole gde je dovoljna bila mala nesmotrenost da napravim grešku od 9 minuta i sve bacim u vodu. Uz još par nekih grešaka, napravio sam više 0d 13 minuta grešaka i na kraju 84:14, 6.mesto na Prvenstvu Srbije i skroz očajan rezultat. Ako je i Draga verovala da mogu dobro trčati ove godine i nju sam razočarao.

Paragovo

Tokom vikenda sam na Fruškoj gori uradio dva treninga dužine 12km i 7.8km, kako bih se bolje pripremio za predstojeće trke na Rajcu. Duže vremena nisam radio treninge sa kartom što sam i osetio u nesigurnosti tokom prvog trninga. Doduše i karta je na nekim delovima već neprohodna zbog vegetacije, ali nije izgovor za izbor loših vaijanti i gubljenje fokusa sa karte i ritma trčanja. Drugog dana sam uradio kraću stazu kao simulaciju trke i išao sam 7.8km-61:58, mada sam imao rezerve za još 4-5min brže vreme, ali nije bilo poenta da idem do maksimuma. Najvažnje od svega je da sam treninge završio bez povrede i sa dozom samopouzdanja pred predstojeći vikend.