Prvenstva Srbije ( Smederevo i Oplenac)

Proteklog vikenda sam trčao dve sprrint trke, kraću i dužu, sa podjednakim učinkom - dva druga mesta.

Prvog dana je mesto zločina bilo Smederevo. Rani dolazak, priprema za trku, druženje, malo smeha, zagrevanje i onda šamar. Na malo neprijatnom vetru smo zagrejani čekali pola sata da počne start bez ikakvog nagoveštaja kad će krenuti. Posle 30min zakašnjenja trka je krenula. Iz ne znam kog razloga, trku sam krenuo sporo i do 5. kontrole sam imao osećaj da se vučem. Tu sam pokušao da ubrzam i na trenutak uspeo, ali nisam imao svežine da držim jak tempo do kraja. Na par mesta sam ušao u pogrešan prolaz što me na kraju i koštalo prvog mesta. Bio sam drugi za velikih 6sek ali 1sek ispred trećeg i 3sek ispred četvrtog. Odavno nije bila neka ovako tesna trka na našim prostorima.

Drugog dana sam trčao na Oplencu i to je bilo Prvenstvo Srbije na kratkim distancama. Karta ista kao prošle godine sa dodatim delom iza hotela koji je začinio trku, ali koji je u suštini bio veoma prost. Ispada da kukam, ali pre starta mi nije bilo dobro i ispovraćao sam se desetak minuta pre startnog vremena. Međutim, ovde sam izgubio od samog sebe. Krenuo sam sigurno prvi deo trke do ulaska u žbunje, a tada sam napravio neobjašnjivu grešku. Posle kontrole broj 45 tražio sam kontrolu 46 iako je moja kontrola bila broj 50. Ne znam ni odakle mi pomisao da tražim 46, odnosno nisam ni pogledao opise već sam išao po automatizmu. Kada sam našao broj 50 počeo sam da jurim za brojem 46 i našao je jer su bile relativno blizu,ali mi se nije karta poklapala u glavi. Onda sam pogledao opise i video da mi treba broj 50. Izgubio sam 1.45min na toj kontroli, ali sam zaostatak bio nadoknadio u prvom leptiru sa dobro istrčanim kontrolama, ali sam pred kraj drugog leptira napravio 30sek greške provlačeći se kroz žbunje i to je bila razlika koja je ostala do kraja i što je bilo dovoljno opet za drugo mesto. Posle trke sam bio mlo deprimiran zato što sam počeo da grešim kao i prošle godine na sprint trkama. Sprint će svakako biti deo mog fokusa neko vreme jer moram da konačno istrčim neku sprint trku sa fokusom zadržanim tokom cele trke.
Bojao sam se još jedne prehlade u nizu posle Smederevskog produvavanja ali se i dalje nadam da ću proći bez prehlade. Do neke naredne prilike ostaje mi samo da se fokusiram na sebe jer sam sam sebi najteži protivnik.

Rušanj

E pa dragi moji koji iz ne znam kog razloga ovo čitate, hvala vam što odvojiste još malo vremena i pažnje za mene. Budite ubeđeni da se ovaj blog i stil pisanja nikada neće promeniti. Zato ko ima slabo srce, ko je sujetan i ko ne voli teške reči neka prestane sa čitanjem ovde.

KUD PLOVI OVAJ BROD?

Odlučih sinoć da pogledam sajt Saveza malo nešto pre ponoći i načudih se čuda za godinu dana. Vidim da se UO dopisuje i glasa preko neta, daju se predlozi, usvajaju se planovi... Lepo je što je Paxi uveo taj vid komunikacije među njih. Ali stvarno neke stvari nisam morao da saznam. Saznah da je bivši predsednik rezervisao bio jedno mesto za sebe na O-ringenu, saznah da Popnije ispoštovao proceduru, saznah da će juniori na kamp, da Kup više nije bitan... Nisam mogao da zaspem posle do 2h ujutru. Pa gospodo, zar vam nije dovoljno to što se neko lomi na svakoj trci, što trenira redovno, što je član reprezentacije da bi ušao na spisak za O-ringen? Zar je bitniji onaj ko je ispoštovao proceduru i ko dođe rekreativno na svako treće takmičenje i zakuca se na putu do prve kontrole, a pritom ga furate kao trenera? Trenera čega? Ne vidim neki napredak u juniorskim kategorijama od kada sam ja u orijentiringu, neki ne mogu da pobede ni matorog Frulju na trkama, on im je i dalje nerešiva enigma. Ali su perspektivni, biće dobri u M-Ž 45, ima vremena. Ljutite se svi, baš me briga, ali ja predlažem da sledeće godine pošaljemo Frulju i Marsa, mladi su i perspektivni, značilo bi im to. I ja treba posle da dođem na trku i da se lomim, umaram, umirem, pre trke čak i treniram, što je nekim trenerima baš čudno što ljudi treniraju preko zime, i da mi stimulans bude medalja? Da me potapše neko po ramenu? Zato smo i ispali u 4.kategoriju sportova, zbog pogrešnih stimulansa. Ali nastavite dalje tako i samo se zapitajte koliko vas je u UO izašlo nekada zimi da gilja bar dva sata dnevno na minus nekoliko trideset dana mesečno? Ko je to radio taj zna to i da ceni, za ostale sam verovatno budala.

A danas je bila i trka. Nisam hteo da dođem, ali sam se prijavio i pričao sa Paxijem o njoj, i kad sam išao ove godine i na gluplje trke daleko od Beograda što ne bih i na ovu nadomak Beograda.
A trka klasičan test volje. Za šta je 200ljudi dalo pare za startninu? Za šta je plaćen kontrolor? Zašto Savez uopšte donira trke Kupa kad one nisu više važne nizašta? Možda je izgledalo kao dođoh, videh i pobedih, ali je bilo dođoh, videh, smorih se i izgrebah se. Možda je na moju motivaciju uticala nervoza oko tuđih gluposti od sinoć, ali sam totalno nevoljno došao i trčao stazu.
Doduše, napravih jednu grešku kod 10. kontrole jer je za divno čudo odsek bio zarotiran na karti za jedno 45stepeni u odnosu na stvarno stanje i nisam ga primetio, ali tih 2min nije uticalo na konačni plasman. Završih 9.1km za 79:49min, jedva. Više sam se namučio oko vađenja trnja kad sam stigao kući nego oko pronalaženja kontrola. Ali dobro, poštujem to što su entuzijasti i što ne žive od Savezove socijalne pomoći i zarade na trkama, pa će valjda naći jednom i zanimljiviji teren.

Šta dalje? Nekako nemam motiva da se bakćem sa glupostima, ali ispada da sam ja jedini Kalimero. Biću to i dalje. Nekako se osećam prevareno posle svake trke, posle svake ovakve odluke, osećam se kao ona ciganka kod Zmaja posle sexa sa Turskim kamiondžijama. Možda je ponekad njoj i lepše.

Stražilovski kup 2010

Da sam normalan verovatno ne bih proteklog vikenda izlazo nigde iz kuće, jer sam i sada toliko bolesan da ne mogu da dišem, a takav sam još od četvrtka. Ovako, pošto sam poznat kao trkački narkoman a i zbog neke prijateljske obaveze prema organizatoru, išao sam oba dana u Novi Sad. Kako sam se osećao više nije bitno, važno je da smo se dobro proveli na stazi.

Prvog dana smo bili na Paragovu, na čini mi se najtežoj karti kod nas, pogotovo kad se zna da su je crtali bugari. Teren strm ali za divno čudo staza je bila trčljiva, što znači da kad se malo razmisli pre postavljanja kontrola organizator može da napravi brzu trku i po strmom terenu. Plan mi je bio da pređem trku sa minimalnim brojem grešaka jer sam bio svestan da nema ništa od dobrog trčanja, pogotovo kad sam na zagrevanju video da ne mogu da uradim ni ubrzanje od kašlja. Ali plan mi nije uspeo. Već na drugoj kontroli sam otišao mnogo levo od pravca i izgubio oko 1.30min i mislio sam da će me Pop već tu stići, ali on nije imao sreće sa prvom kontrolom. Nastavio sam posle toga u istom ritmu i na prvoj dugačkoj kontroli sam znao da će ona odlučivati pobednika što se posle ispostavilo kao tačno. Prošao sam je sigurno ali ne tako brzo, mada je na kraju to bilo prvo vreme. Posle neke blage euforije zbog preciznog dolaska na 8. kontrolu, mašim pravac ka 9. kontroli i gubim još jedan minut. Pri dolasku na 11.kontrolu pravim još jedan minut greške zato što sam po ko zna koji put pratio trkača ispred sebe(Frulju) i skrenuo sa pravca i otišao na kontrolu pored. Već tu sam se jedva kretao i koncentracija je rapidno opadala. Nisam obratio pažnju na uvalu pre 12.kontrole, pa sam umesto da obidjem brdo posle 11.kontrole išao preko njega jer nisam hteo previše da se spuštam. Kad sam primetio uvalu video sam da sam i tu uzaludno gubio snagu na brdo. I da mukama ne bude tu kraj, nisam primetio da postoji uvala izmedju 14. i 15. kontrole, skrećem u nju i gubim još jedan minut. Na kraju sam bio prvi sa 44.02 sa nekih 4.30 minuta grubih grešaka i iskreno nisam se nadao da ću biti prvi a kamoli 3.20 ispred drugog.

Drugog dana je trka održana u Sremskim Karlovcima. Na sprint karti ali sa stazom od 5.3km. Hteo sam da trčim ovu trku bez obzira na to što sam jedva disao. Kad je krenula trka na to sam zaboravio ali me je brdo već od 3. ka 4.kontroli opomenulo da neće biti zezanja. Pošto se trčalo ulicama trka je bila brza za naše uslove i na početku trke sam vukao brzo koliko sam mogao. I naravno grešio sam. Kod 4.kontrole nisam video put(sokak) u kojem je bila i izgubio sam nekih 30sek. Ka 5.kontroli sam krenuo kroz zeleniš u nadi da ću pronaći put kroz njega, ali nisam uspeo i provlačio sam se kroz šišljak. Posle toga sam odabrao dužu varijantu ka 8.kontroli i promašio put ka 9.kontroli. I dalje sam vukao koliko sam mogao ali sam sve sporije trčao. Izbor varijante ka 11.kontroli me dokrajčio. Okrenuo sam kroz strmu uličicu koju nisam mogao da istrčim i izgubio sam dosta vremena. Od te kontrole sve se menja. Sreća pa je sledeća kontrola bila nizbrdo jer sam već počeo da se raspadam i kašljem. Do kraja trke sam imao par loših varijanti što je rezultiralo gubljenjem dodatnog vremena. Na kraju sam završio trku za 35.08 na drugom mestu. Jedva sam se dovukao na cilj i što je najgore nisam mogao da ustanem sa betona nekoliko minuta. Ipak mi je drago što nisam stao jer smatram da je obaveza svakog seniora da da primer mlađima kako treba da se bore. Mislim da bi na ovoj karti mogla da se napravi i trka od nekih 10-12km kao u Veneciji i da bi u svakom trenutku bilo zanimljivo na stazi.

Na kraju sam ukupno bio prvi, ali dan posle osećam posledice vikenda. Mislim da ću napraviti pauzu kako bih se izlečio i oporavio, što i nije baš dobro u ovom delu sezone, pogotovo kad znam da me i sledeća dva vikenda očekuju kup trke i prvenstvo Srbije.

Dunavski kup i Cerak

Ovog vikenda sam startovao na dve trke, sprint na Ceraku i srednja na Rohalj bazama. Dve fizički naporne trke posle prehlade i povišene temperature koju sam dobio posle ekskurzije u peščari pre dva vikenda.

Prvog dana na sprintu sam počeo trku veoma brzo, ali sam na desetoj kontroli prebacio fokus na jedanaestu i tu je bio kraj trke. Izgubio sam nenadoknadivih 2.37min i to je bilo nemoguće nadoknaditi. Još jednom mi je opala koncentracija u toku sprint trke, na čemu ću morati da poradim ubuduće, ali se to ispostavilo kao dobra lekcija za sledeći dan.

Posle lekcije sa sprinta, na Rohalj baze sam došao sa ciljem da istrčim trku bez grešaka, jer sam znao da kako god trčim mogu da budem prvi samo ako se fokusiram dovoljno na O-tehiku i nisam se prevario. Trku sam krenuo skroz rezervisano ali siguran u svoje varijante. U toku trke sam ipak napravio dva sitna skretanja na osmoj i desetoj kontroli i to zbog grupa ljudi koje sam video u zoni kontrole, koje nisu bile moje ali su bile blizu, što ukupno u toku trke iznosi oko jedan minut greške. Na kraju sam završio 4.8km za 33.04min, ali osim osvajanja prvog mesta nisam zadovoljan svojom trkom. Cilj jeste ispunjen, ali slab tempo trčanja i oko 1min greške me sa današnje tačke gledišta zabrinjavaju. Možda je to zato što sam zaista bio iscrpljen posle prehlade ili zbog smanjenog intenziteta treninga u poslednjih mesec dana zbog vremena i ritma trka, ali videću kako da se izvučem iz trenutne krize u kojoj se nalazim.