Paragovo

Tokom vikenda sam na Fruškoj gori uradio dva treninga dužine 12km i 7.8km, kako bih se bolje pripremio za predstojeće trke na Rajcu. Duže vremena nisam radio treninge sa kartom što sam i osetio u nesigurnosti tokom prvog trninga. Doduše i karta je na nekim delovima već neprohodna zbog vegetacije, ali nije izgovor za izbor loših vaijanti i gubljenje fokusa sa karte i ritma trčanja. Drugog dana sam uradio kraću stazu kao simulaciju trke i išao sam 7.8km-61:58, mada sam imao rezerve za još 4-5min brže vreme, ali nije bilo poenta da idem do maksimuma. Najvažnje od svega je da sam treninge završio bez povrede i sa dozom samopouzdanja pred predstojeći vikend.

Pokisao sam k'o miš!!!

Pošto je u trenutno u našoj O-sezoni pauza, ovaj period sam iskoristio za neke bazične treninge koje sam propustio zbog povrede. Povećao sam dnevnu kilometražu na oko 20km, ali zbog nekih obaveza nisam uspeo da radim dva treninga dnevno iako sam to planirao u ovom periodu. Glad za dobrim trkama je sve veća ali za sve treba vremena i puno rada. Pošto su ovo ipak bile četiri nedelje bez kontakta sa kartom, odlučio sam da sutra krenem na Rajac kako bih radio 3 dana treninge sa kartom, a za vikend ću otići na Frušku goru. Ovako duga pauza bez kontakta sa kartom defintivno utiče na tehniku ali i na samopouzdanje na trci, tako da će mi ovo dobro doći za prdstojeća tri vikenda. Sledeći vikend me očekuje Pobedin memorijal, posle toga štafetno prvenstvo, a treći vikend idem na Prvenstvo Mađarske u sprintu. Odlučio sam da propustim provere seniorskog tima na 5km jer će mi više koristiti teninzi sa kartom i trke nego trčanje po stazi, jer kao što se ispostavilo nije bitno koliko neko može da istrči tih 5km, nego kakav lobi ima za ulazak u reprezentaciju. Ionako, sa ovako lošim trkama, što zbog mojih što zbog tuđih grešaka, bezobrazno je razmišljati o reprezentaciji, mada mislim da su mesta već rezervisana (4 muška i 2 ženska). Pomirio sam se sa tim da ću ove godine biti samo posmatrač na WOC-u i naravno trčaću na Hungariji. Slika sve govori.

Mnogo sam glup

Danas je održano Prvenstvo Srbije u sprintu u Topoli. Lepo jutro, uz malo vetra koji je davao subjektivan osećaj hladnoće, nije najavljivao krah mojih ovogodošnjih očekivanja. Na početku sezone sam se nadao da mogu doći u kombinaciju za ulazak u reprezentativni tim za Balkanijadu i Svetsko prvenstvo, ali posle ove trke mislim da je sve gotovo. Nastavio sam niz loših trka od prošlog vikenda i bio sam toliko psihički prazan posle trke da nisam hteo ni sa sobom da se sretnem. Ovde više nije ni forma u pitanju, ni psihološka priprema za trku, ovde čovek treba da se spremi psihički i za kartu. Rekao sam da više nikad neću komentarisati kartu na O-grupi, ali ovde mogu da pljujem sve do mile volje pa ko neće da čita i ne mora. Kod nas čovek ne sme da se osloni više ni na šta. Počeo sam da sumnjam u sebe na sprint karti, gde se maltene vide ćoškovi karte, ovo je bila klasična trka za gubljenje samopouzdanja. Ne verujem svojim očima šta vidim na karti, pravci me zbunjuju, izohipse sačuvaj bože... Ovde više nije stvar forme već je bolji onaj ko se bolje snađe. Bolje je da se čovek rodi bez kurca nego bez sreće, ako ima dovoljno sreće porašće mu i kurac! Ne omalovažavam ničiju pobedu, svaka čast svima, ali dokle više da menjam u toku trke odnose- koliko je 100m u jednom delu karte a koliko u drugom. Ako neko zna kako se upoređuju karte, neka preklopi google snimak i kartu pa neka vidi. Ispade da je još i najmanje bitno što nema stanice na kontroli i što treba da je tražim po rupi. Možemo mi svi biti dobri drugari i lepo se pozdraviti na trkama, ali mnogi od nas gube vreme trenirajući, uklapajući trenige sa svojim obavezama, putujući sa trke na trku, povrede da ne pominjem, naravno sve to i košta, i na kraju doživeti ovakve trke. Skidam kapu Karlovčanima, jedina dobra karta kod nas, ali koliko para toliko i muzike. Najbolje da sledeće godine klubovi zamole svoje najbolje pionire i juniore da im nacrtaju kartu, najmanje će koštati. Popizdeo sam. Znam da treba prvo da pobedim sebe pa ostale, ali više ne znam protiv koga se takmičim. Verovatno još nisam dovoljno sazreo za ovaj sport, ali neću odustati od jednog cilja a to je da pokušam u narednim godinama da se izborim za finale Svetskog prvenstva. Neka se nasmeje svako ko ne zna koliko sam tvrdoglav, ali bar imam cilj. Ja sam sportista celog života, celog života sam asketa na neki način, trčim i takmičim se zato što je to moj stil života, a ne zbog toga što su mi tata i mama planinari koji su našli dobru varijantu da im se deca provozaju i druže i da budu reprezentativci. Danas sam bukvalno položio oružje na karti, kapitulirao sam.

Rupčine

Danas je na njivama pored Beograda održano treće kolo Kupa Srbije. Teren ni nalik nekom orijentiring terenu na kojem čovek može da uživa. Više od 90% karte su njive koje nikako ne odgovaraju mojoj povređenoj nozi. Ko me danas sreo na stazi ili trčao pored mene verovatno je pomislio da sam lud, koliko sam vrištao od bola u tetivi desnog zgloba. Ali lepo mi je jednom prilikom rekao naš biciklista Mikoš Rnjaković ''Bolje je da se čovek rodi bez kurca nego bez sreće, jer ako ima dovoljno sreće porašće mu i kurac''. Tako ni ja ove godine nemam sreće sa povredama.
Uglavnom, trka je bila klasično peglanje po njivama i brojanje istih. Ko je bio, sve je video. Koncetracija mi je vidno popustila u drugom delu trke, jer stvarno je teško skoncentrisati se na trku i ne misliti na bol u nozi. Prvu grešku sam napravio na drugom delu leptira, jer tu je bila njiv apod kukuruzom koja nije ucrtana i mislio sam da sam desno od mesta gde sam prošao, jer tu je bila neka njiva na karti. Posle toga, na 25. kontroli pošao sam za ljudima koji nisu bili u mojoj kategoriji, ne pazeći gde idem. To me koštalo još dva minuta koji su na ovako brzom terenu nedostižni. Na kraju sam bio četvrti sa 68:39 na 11.7km. Napravio sam 13.7km, sa srednjim pulsom 181 i max 196. Toliko sam blizu dobrih rezultata, a toliko daleko. Idemo dalje, ciljevi ostaju isti.

Stražilovski kup

Proteklog vikenda sam trčao na Stražilovski kup na Andrevlju, tradicionalno dvodnevno takmičenje sa WRE trkom.
Prvog dana je održana WRE trka na srednjim distancama. Dužina staze je bila 5.7km, vreme 43.28. Staza i nije bila toliko naporna koliko sam se nemoćno osećao. Od samog starta nisam mogao da promenim ritam ni u jednom delu trke, noge kao da su mi bile vezane za zemlju. Uz sve to kad dodam par tehničkih grešaka na trećoj,četvrtoj i sedmoj kontroli, bolje vreme i nisam mogao očekivati. Ali odavno se nisam tako odusevio kartom kao što je ova, odnosno poklapanjem trekinga i karte.
Drugog dana smo imali stazu dužine 9.3km. Krenuo sam mirno i sigurno do 10. kontrole, gde sam se spustio previše i nisam video račvanje jaruge, tako da sam izašao čak ispod 11. kontrole. Tu sam izgubio više od 2.3o min. Posle toga, na putu ka 15. kontroli, tri izohipse pre vrha brda sam odlučio da skrenem po izohipsi umesto da nastavim pravo i spustim se putem ka 15. kontroli. I još jedna tehnička greška pred 22.kontrolu. Prebacio sam fokus na karti sa vrha brda na put ispred kontrole, i otišao sam levim delom grebena. Napravio sam greške usled pada koncentracije i lošeg izbora varijanti, tako da imam oko 6min grešaka zbog loše taktike. Neke stvari se ipak vežbaju godinama. Na kraju oba dana sam bio osmi. Idemo dalje...

Stražilovski kup

Ovog vikenda naši drugari iz Sr.Karlovaca spremaju trku koja je već odavno prva WRE trka u sezoni u Srbiji. Takmičenje je dvodnevno (srednja WRE i duga), a s obzirom da Dragiša trenira samo po brdima možemo očekivati trku sa velikim usponima. Inače i teren je veoma strm na tom delu Fruške gore, pa ćemo videti šta su nam spremili. Vidimo se na Andrevlju!!!

Đipša

Danas nas je vreme baš poslužilo, iako su najavljivali kišno i hladno vreme. Ne može biti lepši početak sezone, ali nažalost nije bilo mnogo ljudi. Iako sam se veče pre trke razmišljao da li da uopšte idem na trku, zbog kašlja i malaksalosti koji su posledica temperature, odlučio sam da u ide, makar sve ličilo na trening. Ali poznajem sebe i znao sam da neću moći da idem sa pola snage, već od početka na nož pa dokle izdržim. Problem mi je predstavljalo svako brdo iako mi je težište treninga trčanje uzbrdo. I već na trećoj kontroli osetio sam nesigurnost sa kartom i odnosima na njoj. Zbunjivalo me predstavljanje određenih detalja i reljefa na karti. Na 4. kontroli opet ista greška, prošao sam desno od nje pedesetak metara. I sve bi bilo u granicama manjih grešaka da nisam izabrao pogrešnu varijantu od 6.-7. kontrole i još sam i skrenuo u levu stranu. Tu sam već znao da neću imati dobro vreme i kola kreću nizbrdo. U nastavku trke par grešaka , pogotovo skretanje udesno na 9. i 10. kontroli. Do kraja je ostalo samo livadarenje na kojem se vreme ne može nadoknaditi. Ukupno 5. mesto iza Ugora, Dragiše,Vlade i Popa. Dao sam sve od sebe što pokazuje puls- max 190, prosek-181. Gorak ukus nezadovoljstva ostaje, ali to je ipak trenutni trkački maksimum koji mogu da izvučem. Ipak su mi pik u ovom delu sezone sledeće tri trke, gde ću ići odmorniji od treninga i nadam se zdrav.

Sneg i sunce

Za koji dan počinje sezona u Srbiji. U protekle tri nedelje sam trčao nekoliko trka iz punog ritma treninga, zato što sam pre toga pravio dužu pauzu, pa sam odlučio da trkama ulazim u formu. Danas sam posle duže vremena radio brz trening, odnosno deonice. Pošto sam promenio sistem treninga, deonice sam radio sa kartom a ne na stazi, kako bih simulirao uslove kao na trci. Vreme je bilo više nego čudno, malo sneg, malo sunčano. Ukupna dužina treninga bila je 15km, sa pet deonica od ukupno 5.8km. Pošto do sada nisam radio ovakve promene sa kartom, nadam se da će mi ovo postati praksa. Međutim, u većini slučajeva sam ograničenim radnim vremenom, pa dok dan ne postane duži, neću moći često da radim ovakve treninge.

Spartacus open 2009

Kao poslednje pripremno takmičenje pred početak nove sezone, izabrao sam Spartacus i ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Izmedju Lipice i Spartacusa, izabrao sam ovo drugo takmičenje zbog sličnosti sa prvim takmičenjima koja se održavaju kod nas na Fruškoj gori. Možda za naše trke pomalo čudno, ali imali smo dve duge distance od 10.8km i 9.8km.
Prvog dana sam krenuo prilično rezervisano pošto nisam dugo trčao na takvom terenu. Do 11. kontrole sam i pored toga imao dva minuta grešaka zbog lošeg izbora varijanti na 6. i 7. kontroli. A onda pravi kolaps. Napravio sam paralelnu grešku, zamenio sam dve uvale, izašao sa karte i izgubio 15 min. Teško je uopšte vratiti se u trku posle takvog pada koncentracije što se videlo na 12. kontroli, gde sam iz ne znam kog razloga krenuo preko brda. Kad sam video šta sam uradio bilo je kasno da se vraćam. Do kraja sam odradio trku ali sa gorkim ukusom razočaranja.
Drugog dana sam očekivao drugu pesmu, ali... Odmah nakon starta su mi noge toliko bile teške da sam jedva trčao. Tri nedelje treninga ipak nisu dovoljne za povratak u takmičarsku formu. Gurao sam trku sa dušom u nosu i sve tako do fatalne 11.kontrole na kojoj sam opet napravio grešku, iako sam bio iznad nje. U nastavku trke sam izgubio i kompas, ali me to nije toliko omelo koliko gubitak lupe koja mi je olakšavala trčanje na ovoj razmeri.
Moram istaći dobre trke koje su istrčali Dragiša i Ugor, dok je Pop potpuno podbacio drugog dana posle dobre trke prvog dana(rezultati).

Avala

Odavno nisam imao vikend sa ovoliko trčanja sa kartom. Posle dve trke u petak i subotu, danas sam išao na trening trku na Avalu. Opet je kiša umešala svoje prste i padala je tokom celog treninga. Trčali smo po karti koja je crtana 2004.godine i na kojo su svi putevi iste kategorije, a otvorene delove u šumi neću ni pominjati koliko su zarasli. Vegetacija je na većini mesta za jedan stepen gušća, ali i pored toga napravili smo lepši trening nego da smo išli samo suvo trčanje.
Trening se sastojao iz dve staze od 4km i 6.8km. Staze su bile tehnički lake, ali je loše predstavljanje detalja dovelo do toga da napravim tri minuta greške na 9.kontroli, jer na dnu jaruge postoje još dva velika račvanja koja nisu predstvljena, pa sam mislio da sam previše desno, a livade pre nje i ne postoje. Druga staza je bila klasično njivarenje i probijanje kroz živicu. Iako je karta očajna, dobro je poslužila kao privikavanje na brdovite terene, kao priprema za Spring Spartacus 2009 sledećeg vikenda. Na kraju, 95 min orijentirnga i pretrčanih 13km nikako ne može da škodi.