Divčibare 2010

Konačno! Posle više od 6 nedelja pauze zbog loma stopala, kao i što sam najavio pre mesec dana, odlučio sam da probam da trčim trku na Divčibarama. Krenuo sam sa treninzima par dana pre i zato sam odlučio da idem sigurnu trku a noge kako me nose. Naravno da biciklizam i trčanje nemaju nikakve veze ali mogu konstatovati da su me tročasovne vožnje koliko toliko ostavile u ritmu, pa se nadam da će dalji tok oporavka lakše ići.

Generalno, oba dana sam jedva trčao na stazi ali sam se borio iz petnih žila za svaki metar. Prvog dana sam pogrešio već kod prve kontrole ali me to nije omelo. Već kod treće sam odlučio da treba da pobedim Milana Bačanca i da treba da razmišljam kao on. Treća definitvno nije bila na svom mestu što se vidi i na treku. Onda kriterijum crtanja livada i rastera mi je bio jasan da nije dobar na 12. kontroli jer je raster livada a livada raster pa gubim vreme na čistini pre kontrole. Posle toga nisam imao taktičkih grešaka pa se to odrazilo i na vreme. Bio sam prvi sa prednošću od tri sekunde. Nisam mogao da verujem ali bilo mi je drago. (9.3km-82.14).

Drugog dana sam se razmišljao da li da izađem na stazu zbog bola u stopalu ali sam ipak prelomio da izađem. Dosadna kiša je padala sve vreme trke i ne pamtim kad sam se ovoliko smrzao usred leta. Taktika - razmišljati kao Bačanac. Krenuo sam mirno i već na 4.kontroli stižem Ugora i Dokmana samo zato što sam ispoštovao taktiku, a i kontrola je postavljena na jarak pre, tako da oni koji su razmišljali logično tu su napravili grešku. Na petoj pravim grešku zato što sam uzbrdo ispratio ovu dvojicu i tu odlučujem da ne prihvatim njihov ritam i da nastavim sam svoju trku. već kod 7. kontrole vidi se koliko je loše postavljena i nacrtana karta, a isto i kod tri sledeće kontrole, koje su sve orijentirce bacile u rebus. Od tih kontrola pa do kraja trudio sam se da održim isti ritam trčanja jer sam definitivno nespreman i trebaće dosta vremena da se vratim u ritam. Na kraju još jedno iznenađenje, opet sam prvi sa 22sek prednosti.(8.5km-75.14).

Ukupno sam bi prvi sa 25sek prednosti u odnosu na Ugora. Naravno da sam bio srećan zbog činjenice da se nisam nadano ni plasmanu u prvih pet a služi mi i kao satisfakcija za sve vreme provedeno na biciklu u poslednjih nekoliko nedelja, za propušteni EOC i nerviranje zbog glupog prenosa iz Bugarske. Valjda će i meni krenuti nabolje!

Experiment

Nikada u životu nisam vozio bajs a ovih dana sam prinuđen da se družim sa njim oko 3h dnevno, iliti od 60-80km. Pokušavam da simuliram trkačke treninge u vidu promena brzine i tako motam do besvesti. To mi je jedini način da nateram organizam da nastavi da luči endorfin, jer sam sigurno zavisnik. Iako su me doktori ubeđivali da imam samo upalu ligamenata na stopalu, ispostavilo se da sam polomio 4.metatarzalnu koščicu i verovatno neću trčati još dve nedelje. Nadam se da ću se oporaviti do trke na Divčibarama, a gore ću, nadam se, trčati trku bez ijednog dana trkačkog treninga, tj. voziću bajs do tada. Ako noga ne može da trči onda mora da mota pedalu tri sata. Videćemo šta će ispasti iz tog experimenta, ali se samo tešim time što sam ubeđen da je organizam svojevrsna štedna knjižica i da se neke stvari samo gomilaju i ne mogu se zaboraviti, pa valjda ni ja neću zaboraviti da trčim. Doktori kažu da mogu ostati u formi ako samo vozim bicikl, ali mislim da je to ipak samo mit. Još tri nedelje i videćemo da li je mit istinit.