субота, 04. април 2009.

Rupčine


Danas je na njivama pored Beograda održano treće kolo Kupa Srbije. Teren ni nalik nekom orijentiring terenu na kojem čovek može da uživa. Više od 90% karte su njive koje nikako ne odgovaraju mojoj povređenoj nozi. Ko me danas sreo na stazi ili trčao pored mene verovatno je pomislio da sam lud, koliko sam vrištao od bola u tetivi desnog zgloba. Ali lepo mi je jednom prilikom rekao naš biciklista Mikoš Rnjaković ''Bolje je da se čovek rodi bez kurca nego bez sreće, jer ako ima dovoljno sreće porašće mu i kurac''. Tako ni ja ove godine nemam sreće sa povredama.
Uglavnom, trka je bila klasično peglanje po njivama i brojanje istih. Ko je bio, sve je video. Koncetracija mi je vidno popustila u drugom delu trke, jer stvarno je teško skoncentrisati se na trku i ne misliti na bol u nozi. Prvu grešku sam napravio na drugom delu leptira, jer tu je bila njiv apod kukuruzom koja nije ucrtana i mislio sam da sam desno od mesta gde sam prošao, jer tu je bila neka njiva na karti. Posle toga, na 25. kontroli pošao sam za ljudima koji nisu bili u mojoj kategoriji, ne pazeći gde idem. To me koštalo još dva minuta koji su na ovako brzom terenu nedostižni. Na kraju sam bio četvrti sa 68:39 na 11.7km. Napravio sam 13.7km, sa srednjim pulsom 181 i max 196. Toliko sam blizu dobrih rezultata, a toliko daleko. Idemo dalje, ciljevi ostaju isti.

1 коментар:

  1. E zato sam ja to pametno iskulirao, bolje je na njivi nesto da zasejem nego da trcim po njoj! cccc

    ОдговориИзбриши