SPRING JUNIPER OPEN

Karta na kojoj se održava ovo takmičenje definitivno treba da uđe u kolekciju "101 karta koju treba da trčite dok ste živi". Ako ne trenirate na ovom terenu svaka trka na njemu je izazov. Tako je bilo i ovog vikenda.

Prvog dana nas je čekala karta sa 8.8km koja je bila uglavnom po četinarskoj šumi koja je pomešana sa delovim obraslim klekom i zaraslom šumom. Kao i što sam planirao, trku sam počeo jako od samog starta i što je najvažnije održao sam koncentraciju na viskom nivou. Prvu grešku sam napravio kod 10. kontrole, koju sam video ali je nisam očekivao na tom delu zato što je šuma bila prosečena ali nije ucrtano. Posle toga sam napravio i loš odlazak sa 22.kontrole tako da sam promašio put koji je prolazio kroz granje, nisam ga video, i skrenuo sam na put po ivici karte i izgubio oko 60sek. Na kraju sam išao 52.59 i zauzeo treće mesto, uz oko 2min greške.
Drugog dana je bio teren po kome je poznato ovo takmičenje, a da zlo bude veće karta je bila 1:10000 što dodatno otežava stvari. Staza je bila duga 13.2km. Od samog starta sam počeo da menjam varijante. Na putu do 1. kontrole sam tri puta menjao varijantu. Na drugoj sam se vrteo na 5m od rupe u kojoj je bila kontrola. Na 12. kontroli sam doživeo fijasko vrteći se 24min oko nje. Šlag na torti je bila 20. kontrola koju sam tražio skoro 12min. Iako sam zamalo odustao na 12.kontroli, nastavio sam trku i do poslednjeg metra sam išao jako kao da nisam napravio nijednu grešku i kao da se borim za plasman, i drago mi je da sam u dobroj formi iako je tek početak sezone.

U senci ove trke, održana je Skupština OSS na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, koje će i dalje biti skup impotentnih staraca i naduvanih veličina i jajara, čast izuzecima, kojima će i dalje biti cilj da zarade neki dinar na trkama i za koje ne verujem da će učiniti nešto da se ljudi ubede da je ovo sport a ne planinarenje, tako da ne očekujem nikakvo poboljšanje u narednom periodu.