Prvenstva Srbije ( Smederevo i Oplenac)

Proteklog vikenda sam trčao dve sprrint trke, kraću i dužu, sa podjednakim učinkom - dva druga mesta.

Prvog dana je mesto zločina bilo Smederevo. Rani dolazak, priprema za trku, druženje, malo smeha, zagrevanje i onda šamar. Na malo neprijatnom vetru smo zagrejani čekali pola sata da počne start bez ikakvog nagoveštaja kad će krenuti. Posle 30min zakašnjenja trka je krenula. Iz ne znam kog razloga, trku sam krenuo sporo i do 5. kontrole sam imao osećaj da se vučem. Tu sam pokušao da ubrzam i na trenutak uspeo, ali nisam imao svežine da držim jak tempo do kraja. Na par mesta sam ušao u pogrešan prolaz što me na kraju i koštalo prvog mesta. Bio sam drugi za velikih 6sek ali 1sek ispred trećeg i 3sek ispred četvrtog. Odavno nije bila neka ovako tesna trka na našim prostorima.

Drugog dana sam trčao na Oplencu i to je bilo Prvenstvo Srbije na kratkim distancama. Karta ista kao prošle godine sa dodatim delom iza hotela koji je začinio trku, ali koji je u suštini bio veoma prost. Ispada da kukam, ali pre starta mi nije bilo dobro i ispovraćao sam se desetak minuta pre startnog vremena. Međutim, ovde sam izgubio od samog sebe. Krenuo sam sigurno prvi deo trke do ulaska u žbunje, a tada sam napravio neobjašnjivu grešku. Posle kontrole broj 45 tražio sam kontrolu 46 iako je moja kontrola bila broj 50. Ne znam ni odakle mi pomisao da tražim 46, odnosno nisam ni pogledao opise već sam išao po automatizmu. Kada sam našao broj 50 počeo sam da jurim za brojem 46 i našao je jer su bile relativno blizu,ali mi se nije karta poklapala u glavi. Onda sam pogledao opise i video da mi treba broj 50. Izgubio sam 1.45min na toj kontroli, ali sam zaostatak bio nadoknadio u prvom leptiru sa dobro istrčanim kontrolama, ali sam pred kraj drugog leptira napravio 30sek greške provlačeći se kroz žbunje i to je bila razlika koja je ostala do kraja i što je bilo dovoljno opet za drugo mesto. Posle trke sam bio mlo deprimiran zato što sam počeo da grešim kao i prošle godine na sprint trkama. Sprint će svakako biti deo mog fokusa neko vreme jer moram da konačno istrčim neku sprint trku sa fokusom zadržanim tokom cele trke.
Bojao sam se još jedne prehlade u nizu posle Smederevskog produvavanja ali se i dalje nadam da ću proći bez prehlade. Do neke naredne prilike ostaje mi samo da se fokusiram na sebe jer sam sam sebi najteži protivnik.

Rušanj

E pa dragi moji koji iz ne znam kog razloga ovo čitate, hvala vam što odvojiste još malo vremena i pažnje za mene. Budite ubeđeni da se ovaj blog i stil pisanja nikada neće promeniti. Zato ko ima slabo srce, ko je sujetan i ko ne voli teške reči neka prestane sa čitanjem ovde.

KUD PLOVI OVAJ BROD?

Odlučih sinoć da pogledam sajt Saveza malo nešto pre ponoći i načudih se čuda za godinu dana. Vidim da se UO dopisuje i glasa preko neta, daju se predlozi, usvajaju se planovi... Lepo je što je Paxi uveo taj vid komunikacije među njih. Ali stvarno neke stvari nisam morao da saznam. Saznah da je bivši predsednik rezervisao bio jedno mesto za sebe na O-ringenu, saznah da Popnije ispoštovao proceduru, saznah da će juniori na kamp, da Kup više nije bitan... Nisam mogao da zaspem posle do 2h ujutru. Pa gospodo, zar vam nije dovoljno to što se neko lomi na svakoj trci, što trenira redovno, što je član reprezentacije da bi ušao na spisak za O-ringen? Zar je bitniji onaj ko je ispoštovao proceduru i ko dođe rekreativno na svako treće takmičenje i zakuca se na putu do prve kontrole, a pritom ga furate kao trenera? Trenera čega? Ne vidim neki napredak u juniorskim kategorijama od kada sam ja u orijentiringu, neki ne mogu da pobede ni matorog Frulju na trkama, on im je i dalje nerešiva enigma. Ali su perspektivni, biće dobri u M-Ž 45, ima vremena. Ljutite se svi, baš me briga, ali ja predlažem da sledeće godine pošaljemo Frulju i Marsa, mladi su i perspektivni, značilo bi im to. I ja treba posle da dođem na trku i da se lomim, umaram, umirem, pre trke čak i treniram, što je nekim trenerima baš čudno što ljudi treniraju preko zime, i da mi stimulans bude medalja? Da me potapše neko po ramenu? Zato smo i ispali u 4.kategoriju sportova, zbog pogrešnih stimulansa. Ali nastavite dalje tako i samo se zapitajte koliko vas je u UO izašlo nekada zimi da gilja bar dva sata dnevno na minus nekoliko trideset dana mesečno? Ko je to radio taj zna to i da ceni, za ostale sam verovatno budala.

A danas je bila i trka. Nisam hteo da dođem, ali sam se prijavio i pričao sa Paxijem o njoj, i kad sam išao ove godine i na gluplje trke daleko od Beograda što ne bih i na ovu nadomak Beograda.
A trka klasičan test volje. Za šta je 200ljudi dalo pare za startninu? Za šta je plaćen kontrolor? Zašto Savez uopšte donira trke Kupa kad one nisu više važne nizašta? Možda je izgledalo kao dođoh, videh i pobedih, ali je bilo dođoh, videh, smorih se i izgrebah se. Možda je na moju motivaciju uticala nervoza oko tuđih gluposti od sinoć, ali sam totalno nevoljno došao i trčao stazu.
Doduše, napravih jednu grešku kod 10. kontrole jer je za divno čudo odsek bio zarotiran na karti za jedno 45stepeni u odnosu na stvarno stanje i nisam ga primetio, ali tih 2min nije uticalo na konačni plasman. Završih 9.1km za 79:49min, jedva. Više sam se namučio oko vađenja trnja kad sam stigao kući nego oko pronalaženja kontrola. Ali dobro, poštujem to što su entuzijasti i što ne žive od Savezove socijalne pomoći i zarade na trkama, pa će valjda naći jednom i zanimljiviji teren.

Šta dalje? Nekako nemam motiva da se bakćem sa glupostima, ali ispada da sam ja jedini Kalimero. Biću to i dalje. Nekako se osećam prevareno posle svake trke, posle svake ovakve odluke, osećam se kao ona ciganka kod Zmaja posle sexa sa Turskim kamiondžijama. Možda je ponekad njoj i lepše.