Rušanj

E pa dragi moji koji iz ne znam kog razloga ovo čitate, hvala vam što odvojiste još malo vremena i pažnje za mene. Budite ubeđeni da se ovaj blog i stil pisanja nikada neće promeniti. Zato ko ima slabo srce, ko je sujetan i ko ne voli teške reči neka prestane sa čitanjem ovde.

KUD PLOVI OVAJ BROD?

Odlučih sinoć da pogledam sajt Saveza malo nešto pre ponoći i načudih se čuda za godinu dana. Vidim da se UO dopisuje i glasa preko neta, daju se predlozi, usvajaju se planovi... Lepo je što je Paxi uveo taj vid komunikacije među njih. Ali stvarno neke stvari nisam morao da saznam. Saznah da je bivši predsednik rezervisao bio jedno mesto za sebe na O-ringenu, saznah da Popnije ispoštovao proceduru, saznah da će juniori na kamp, da Kup više nije bitan... Nisam mogao da zaspem posle do 2h ujutru. Pa gospodo, zar vam nije dovoljno to što se neko lomi na svakoj trci, što trenira redovno, što je član reprezentacije da bi ušao na spisak za O-ringen? Zar je bitniji onaj ko je ispoštovao proceduru i ko dođe rekreativno na svako treće takmičenje i zakuca se na putu do prve kontrole, a pritom ga furate kao trenera? Trenera čega? Ne vidim neki napredak u juniorskim kategorijama od kada sam ja u orijentiringu, neki ne mogu da pobede ni matorog Frulju na trkama, on im je i dalje nerešiva enigma. Ali su perspektivni, biće dobri u M-Ž 45, ima vremena. Ljutite se svi, baš me briga, ali ja predlažem da sledeće godine pošaljemo Frulju i Marsa, mladi su i perspektivni, značilo bi im to. I ja treba posle da dođem na trku i da se lomim, umaram, umirem, pre trke čak i treniram, što je nekim trenerima baš čudno što ljudi treniraju preko zime, i da mi stimulans bude medalja? Da me potapše neko po ramenu? Zato smo i ispali u 4.kategoriju sportova, zbog pogrešnih stimulansa. Ali nastavite dalje tako i samo se zapitajte koliko vas je u UO izašlo nekada zimi da gilja bar dva sata dnevno na minus nekoliko trideset dana mesečno? Ko je to radio taj zna to i da ceni, za ostale sam verovatno budala.

A danas je bila i trka. Nisam hteo da dođem, ali sam se prijavio i pričao sa Paxijem o njoj, i kad sam išao ove godine i na gluplje trke daleko od Beograda što ne bih i na ovu nadomak Beograda.
A trka klasičan test volje. Za šta je 200ljudi dalo pare za startninu? Za šta je plaćen kontrolor? Zašto Savez uopšte donira trke Kupa kad one nisu više važne nizašta? Možda je izgledalo kao dođoh, videh i pobedih, ali je bilo dođoh, videh, smorih se i izgrebah se. Možda je na moju motivaciju uticala nervoza oko tuđih gluposti od sinoć, ali sam totalno nevoljno došao i trčao stazu.
Doduše, napravih jednu grešku kod 10. kontrole jer je za divno čudo odsek bio zarotiran na karti za jedno 45stepeni u odnosu na stvarno stanje i nisam ga primetio, ali tih 2min nije uticalo na konačni plasman. Završih 9.1km za 79:49min, jedva. Više sam se namučio oko vađenja trnja kad sam stigao kući nego oko pronalaženja kontrola. Ali dobro, poštujem to što su entuzijasti i što ne žive od Savezove socijalne pomoći i zarade na trkama, pa će valjda naći jednom i zanimljiviji teren.

Šta dalje? Nekako nemam motiva da se bakćem sa glupostima, ali ispada da sam ja jedini Kalimero. Biću to i dalje. Nekako se osećam prevareno posle svake trke, posle svake ovakve odluke, osećam se kao ona ciganka kod Zmaja posle sexa sa Turskim kamiondžijama. Možda je ponekad njoj i lepše.