Kumodraž

Posle prvog ciklusa priprema i prtrčanih oko 500km za protekle tri nedelje, odlučio sam da uradim trening sa kartom i dobro se poklopilo da se ovog vikenda održavaju dve trke u Beogradu. U protekle tri nedelje nisam mogao da uradim nijedan trening sa kartom zbog kiše a i zbog toga što sam opet počeo da idem na posao. Ali....

Danas je održana sprint trka dužine 2.6km'15.16min. Trku sam krenuo rezervisano zbog teših nogu i klizavog terena. I sve do 19. kontrole je sve bilo pod kontrolom i onda sam napravio bag od nekih 1.10min. Uz još par motanja oko zeleniša napravio sam dva mnuta grešaka što je bilo dovoljno da budem drugi. Jednostavno nisam imao svežine da premotam na nekim brzim deonicama, ali sada i nije vreme za to. Lep trening i trka, jedina zamerka je mali prostor za zagrevanje. Sutra idemo ponovo.

FINALE KUPA '09

Danas je odžano poslednje kolo Kupa Srbije i verovatno poslednja trka u Srbiji ove godine. Zasitio sam se ubeđivanja ljudi da je ovo sport i da treba da postoji fer plej i pravila ista za sve. Ko ne može ovo da shvati i dalje će biti na udaru mojih kritika.

Da se vratim na trku. Teren je za nijansu zanimljiviji nego juče zbog većih dina koje smanjuju vidljivost. Trku sam u potpunosti kontrolisao do 21.kontrole gde prolazim pored nje, odnosno nisam je video, i overavam kontrolu u sledećem žbunu. Nisam pogledao koji je broj meni potreban i tek kad sam video da mi se odnosi prema sledećoj kontroli ne slažu shvatio sam da je ona ipak bila u onom prvom žbunu. Tu sam izgubio 1.40min što je mnogo na ovako brzom terenu. Na kraju 7km za 35,13min i treće mesto. Mjslim da ću ostati i treći ukupno u Kupu Srbije.
sada ću napraviti pauzu od trka nekih mesec dana i krenuću sa laganim treninzima i možda otići na operaciju desnog skočnog zgloba koji me muči tokom cele sezone. Ako ne operišem zglob čeka me novembar koji je pun trka u Mađarskoj, a možda i Venecija.

BANAT OPEN '09

Danas je održano pretposlednje kolo Kupa Srbije na terenu u peščari. Trka je bila koncipirana kao duga distanca sa9.6km dužine. Teren i nije nešto tehnički zahtevan, ali je vegetacija čudna u pojedinim delovima. Do 21. kontrole nisam imao većih problema, ali na toj kontroli gubim oko 3 minuta zbog toga što nisam video kontrolu koja je bila oborena i vrteo sam se po terenu neznajući gde je. Na 22. kontroli opet malo nesigurnosti jer ne postoji neki reper koji se može prepoznati u gomili žbunja. I na kraju, nisam pronašao put ka 27.kontroli pa sam se probijao kroz zeleniš, a što je najgore nisam ga pronašao ni kad sam se vraćao, tako da sam izgubio još 4-5 minuta. Na kraju 62.35 i treće mesto. Zadovoljan sam trčanjem na celoj stazi ali me 21. kontrola definitivno izbacila iz ritma trke. Sutra ostaje poslednje kolo Kupa i nadam se pauza od domaćih trka neko vreme.

Dokle više?

Nemam šta da napišem o jučerašnjoj trci na Rajcu. Znao sam da je loša karta, znao sam da su jedva napravili koncepciju staze po takvoj karti, ali nisam znao da neće postaviti sve kontrole. Odlučio sam da idem na trku par sati pred trku i pogrešio. Pratio sam uputstva organizatora kako da nađem cilj i na momente sam mislio da sam se izgubio.

Kad sam već došao da trčim, razradio sam i taktiku kako to da odradim, jer se osećam skroz iscrpljeno i u glavi sam prelomio da je za mene sezona završena a na trke ću ići bez ikakvog očekivanja i treninga.
Kad je trka krenula usledio je prvi šok, nema prve kontrole. Stojim pored cvrčka, siguran sam da treba da bude tu, ali nema je. Pogledam levo-desno da možda neko ne kasni sa postavljanjem kontrole pošto sam prvi krenuo, ali ništa. Šta sad? Odlučio sam da idem dalje da bar odradim tening kad sam već došao u vukojebinu. Na trećoj opet ne znam šta mi se dešava. Siguran sam da sam tu gde treba da bude, ali nema je. Posle par većih krugova pronalazim je u jarku 30m od mesta gde treba da bude. Smeh. Gde je peta kontrola? Ko li je ukrao? Ili je možda neko slučajno nacrtao na kartu bez znanja organizatora. Smeh. Dolazim na cilj posle obiđene staze i prijavljujem da nema dve kontrole a oni me počeše ubeđivati da su na svom mestu. I tu je kraj. Od sada ne idem na glupe trke na kojima se priznaje rezultat iako nemate dve overene kontrole ili nema kontrola. Nisam menjao ništa na treku, pogledajte samo tu geografiju i azimute.
Dokle više da ljudi koji ne znaju šta je sport priređuju trke misleći da je to planinarska šetnja? Dokle...aaaaaaaaaaaaa......

Estonia WMOC 2009

Konačno sam stigao kući i imam pristup netu bez ikakvih ograničenja. Ako izuzmem to i činjenicu da je klopa za neke bila prilično oskudna, ovo putovanje mogu svrstati među najbolje u životu. Putovanje kroz prelepe krajeve, trčanje po veoma izazovnim terenima i uz ekipu ljudi koja diše u istom ritmu gde je zezanje zagarantovano-ništa mi drugo nije preostalo nego da uživam.

Ove godine WMOC je održano u gradiću Voruu blizu estonsko-ruske granice. Na programu je bila duga, srednja i štafeta.
Prva trka je bila duga distanca na 15.1km. Već prethodnog dana na modelu videli smo kako je uzbudljiv, zahtevan i za naše uslove neobičan teren, gde je više od 50% šume obraslo mahovinom. Neverovatno. Na dan trke je počela da pada kiša koja je još i dodatno otežala ulove na karti. I već kod prve kontrole imam oko 1min greške, jer sam tražio kontrolu na drugom grebenu, mada nisam bio jedini koji je tamo tražio jer su svi imali problema sa njom. Na 3. kontroli sam u reonu kontrole pomislio da je u uvali i otišao sam desno od nje, ali tek kad sam stao video sam da je na grebenu i vratio se do nje. Na putu do 6. kontrole sam imao nesreću da se nabijem na granu u stomak a bol je bio toliki da mi je u momentu počelo da se vrti u glavi i imao sam mučninu, i posle toga samo ja znam kako sam uopšte došao do cilja. Nikad mi teže nije pala neka trka do sad u životu, ali jednostavno nisam hteo da stanem zbog rezultata ekipe. Do kraja trke sam bukvalno preživljavao na stazi. Na kraju sam imao vreme od 115 minuta.


Druga trka je bila na 5.4km po veoma neobičnom terenu, samo močvare i granje. Ko nije trčao po takvim terenima ne može sebi stvoriti sliku u glavi kako to izgleda. Bojao sam se kako će stomak i noga reagovati na napor posle zdarca, ali kad trka krene sve se zaboravlja. Ušao sam previše stegnuto i već na trećoj kontroli pravim grešku. Kad sam se vratio u ritam i pomislio da je to bilo OK do kraja trke, na cilju me dočekalo još jedno iznenađenje, nisam overio 13.kontrolu. Užas.


Na štafeti sam trčao prvu izmenu u drugoj štafeti jer zbog loših trka i trenutnog fizičkog stanja nisam hteo da se mešam u sastav prve štafete, što je bilo i realno. Na štafeti sam krenuo bez jurcanja za grupom jer nisam osećao da bilo koga mogu da pratim. Već na putu od druge ka trećoj kontroli sam pao i polomio kompas i ostao sam samo sa lupom u ruci. Odatle do druge vidne kontrole sam birao uglavnom puteve i brdašca za orjentire. Usput sam pokupio i granu koja me ubola ispod oka, ali nisam osećao nikakav bol do kraja trke, mada sam na trci pao milion puta, tako da i ne znam kada sam se udario. U prvoj trećini staze sam napravio obilaženje 5. kontrole preko tudje i tu sam izgubio sve trkače u šumi. Do druge vidne sam zaostao 6 min iza vodeće grupe i tek sam tu dobio drugi kompas. Na kraju 7.2km za 47.02. tek kad sam stao osetio sam bol i pulsiranje ispod oka ali nisam hteo da paničim i na kraju je sve ispalo OK.

Šta reći o ovom takmičenju više osim da je ispunilo očekivanja svih nas koji smo otišli tamo. Tereni su stvarno vrhunski, najlepši po kojima sam trčao, jer ni u jednom trenutku se ne smeju potceniti dvoizohipsične karte i svo rastinje u njima. Ostaje mi samo da sledeće godine probam da sklopim finansijsku konstrukciju i odem na skandinavske terene, jer tek posle trčanja na ovakvim terenima može se osetiti pravi gušt orijentiringa.
A slobodno vreme - to je odrađivala naša mašta, bilo je vrhunski.

Istraživanje

Posle duže vremena konačno da nešto napišem i ovde. Posle razočaravajućih rezultata na WOC vratio sam se svakodnevici koja se i dalje svodi na treninge i putovanja sa takmičenja na takmičenje. I nažalost, posle više od mesec dana treninga i trka na dobrim kartama, počev od Kopaonika pa do kraja WOC, vratio sam se u neistraženi svet karata Milana Bačanca. Koliko god da mislite da ne može više ništa tu da vas iznenadi, varate se.
Na Zlatiboru je održano Prvenstvo Srbije na srednjim distancama i trka Kupa. Nemam komentar, dovoljno je videti karte i koncepcije staza.

Posle toga došla je na red Balkanijada u Paraćinu. Fenomenalni tereni i karte. Na sprintu sam bio 10. i na dugim 6. Nažalost, trke kao što je ova, Kopaonik i Andrevlje su u istom rangu kao i druge za Kup i valjda će se zla srpskog orijentiringa uskoro povući.
Juče na terenu u peščari kod sela Usije održana je još jedna trka za Kup. Neću više da komentarišem glupe karte i trke, ko je bio sve je video.
Za koji sat krećem sa drugarima u Estoniju na 42. Svetsko vojno prvenstvo. Poslednji izazov za ovu godinu u društvu najboljih svetskih orijentiraca. Vesti možete pratiti na www.mil.ee/orienteering/.

WOC 2009

Ovih dana smo završili poslednje pripreme za WOC u Miskolcu. Naš mali tim je uradio nekoliko treninga na terenima oko Miskolca,koji su slični našoj Fruškoj gori, ali su mnogo trčljiviji.


Fascinantna stvar koju smo danas videli je velika karta oko Miskolca, koja pokriva teren veći od Fruške gore. Šta reći? Gužva oko WOC još nije počela, ali od sutra će biti sve reprezentacije u selu. Prva trka je na programu u nedelju, i to kvalifikacije za srednju distancu. Koliko smo spremni videćemo kada počnu trke, ali ako neko uspe da uđe u finale biće ogroman uspeh.

KOPAONIK OPEN 2009

Proteklog vikenda održano je trodnevno orijentiring takmičenje na Kopaoniku, kao propratno takmičenje EYOC 2009.

Prvog dana na programu je bila duga distanca 10.1km. Trku sam krenuo prilično mirno, ali na drugoj konroli pravim grešku u izboru varijante i upadam u jarak ispred kontrole. Tu gubim dva minuta i stiže me Ugor. Posle toga na šestoj kontroli silazim previše nisko i srećem Ugora koji me prestigao i tu gubim još dva minuta. Do devete kontrole ponovo idem sam i prelazim Ugora ali me stiže Andraž i sledećih nekoliko kontrola nastaje prava potera na stazi. Prema 13.kontroli sam imao krizu i nastavljam sam, ali kontrolu ipak overavam pre njih dvojice. Do kraja trke smo se držali u grupi uz par sitnih grešaka u reonu kontrole. Na kraju vreme 85:01.

Drugog dana je bila srednja distanca koja se bodovala za WRE bodove. Dužina staze je bila 4.5km po prilično kamenitom terenu. Trudio sam se da trčim sigurno i sa što manje grešaka jer sam osećao umor od prvog dana. S obzirom da je prethodnih dana kiša padala po ceo dan, svaka uvala na terenu je bila potočić a teren pun močvara. Na drugoj kontroli pravim grešku od 30s, jer sam skrenuo u desni potok. Na 4. kontroli stižem Ugora koji je startovao 6 minuta ispred mene. Već na sledećoj kontroli gubim 30s i tu se razdvajamo. Na putu ka 8. kontroli prolazim suviše nisko od sedla i tu gubim više od 1min. Na seriji kontrola do 12. teren je bio pun kamenja i morao sam ići sporije kako ne bih pravio veće greške. Na 13. i 14. kontroli sam imao problema sa pronalaženjem kontrola koje su bile u stenama i vrteo sam se oko njih. Na 15. kontroli opet gubim oko 30s zbog ranijeg ulaska u potok i nepotrebnog provlačenja. osle te kontrole bila je uzbrdica koju sam jedva savladao i toliko sam bio umoran da sam jedva čekao da se trka završi. Na kraju 41:33 sa više od 3:30min grešaka.

Poslednjeg dana na programu je bio sprint dužine 1.9km. Na startu sam doživeo peh da mi čovek iz organizacije nije pustio kartu i morao sam da se vraćem po nju. Na 3. i 4. kontroli pravim 2min grešaka ali sam nastavio sigurno do kraja. Jedva sam se dovukao do cilja koliko sam bio umoran. A na cilju užas. Čip mi nije očitao predposlednju kontrolu i bio sam DISK. Najgore od svega je što na kraju nemam plasman. Naravno, Bugari nisu hteli da očitaju stanicu zato što im je tako odgovaralo, kako bi Kiril pobedio jer je i Zinca bio DISK zbog neočitane poslednje kontrole. Žiri odlučuje da se kontrola ne očitava i ostajem bez plasmana(ranije su se kontrole očitavale po potrebi takmičara, a sada ću pisati žalbu da se postupi retroaktivno po pravilima i da se oduzmu poeni svima koji su ih tako upisali).

Organizam mi trenutno vapi za odmorom i ove nedelje ću morati da se dobro odmorim, ali već sledeće nedelje kreću pripreme za Mađarsku i forsiranje dužina i brda.
I naravno da ne zaboravim, naša reprezentacija je doživela fijasko na EYOC. Valjda je red da se stručni štab povuče kako se i dalje ne bi brukali sa ovakvim rezultatima.

PTT kup - Divčibare

Proteklog vikenda na Divčibarama se održao PTT kup. U dva dana imali smo srednju i dugu distancu. Loše vreme i kiša nije omelo oko 150 najupornijih takmičara da ostanu oba dana.

Prvog dana se trčala srednja distanca. Posle kišne nedelje pre takmičenja, svi potoci i bare su bili puniji vodom nego obično i na nekim delovima bilo je nemoguće šetati a kamoli trčati. Posle dugo vremena mirno sam krenuo na trku i tako je i završio. Kod treće kontrole sam promenio varijantu i izgubio na kruženju oko 30s, na četvrtoj sam sišao nisko i izgubio dodatnih 40s. Na sedmoj kontroli nisam primetio da je nacrtano drvo pored rupe i ušao sam na sledeći niz rupa koji nije bio ucrtan, izgubljeno još oko 60s. Do kraja sam išao sigurno onoliko koliko sam mogao da vidim kartu od pljuska koji je bio u toku trke. Vreme 31:29 na 4.5km.

Drugog dana se održavala duga distanca. Naravno, kiša je bila propratni detalj koji me prati poslednjih nekoliko trka. Do 16. kontrole nisam imao većih grešaka u izboru varijanti, ali na 17. kontroli sam izabrao varijantu kroz šumu ali nisam ubrzavao pa se pokazalo da to i nije bila najbrža varijanta. Posle overene 20. kontrole zakačio sam za drvo i tek posle nekih 200m sam shvatio da mi je spao sat sa ruke. Pošto mi je sat ipak bitniji od plasmana, vratio sam se da ga pronađem. Posle toga, srećan što sam pronašao sat, gubim fokus sa trke i idem sporijom varijantom na 21. kontrolu i gubim na toj kontroli oko 3.30min. Na 23. kontroli nisam dovoljno proceni udaljenost između kontrola pa skrećem desno na put i vrtim se okolo i tu gubim još oko 2min. Na kraju treće mesto sa vremenom 69:24 na 9.2km.

Posle ovog vikenda biću srećan ako se ponovo ne razbolim, jer su mi noge stalno bile mokre. Sreća pa u kolima uvek imam nekoliko pari patika i cipela pa sam mogao da ih menjam. narednih dana ću se potruditi da se odmorim pred Kopaonik open koji počinje u petak.

Od svega po malo

Posle dužeg vremena sam u mogućnosti da stavim neke karte na blog. U proteklom periodu se dogoodilo dosta ružnih stvari u mom životu a pogotovo na sportskom planu. Dugo sam iščekivao pripreme u NS i noć pred put sam dobio temperaturu, što se kasnije ispostavilo da je od upale pluća. Nedelju dana sam kuburio sa temperaturom iznad 38C i prvog dana kada nisam imao povišenu temperatru uputio sam se u NS iako sam znao da rizikujem da će se upala povratiti.

Sledećih pet dana sam imao treninge na Fruškoj gori kao priprema za Prvenstvo Vojske, i naravno organizam se premorio do te granice da u pojedinim trenucima na takmičenju nisam mogao da dišem a kamoli trčim. Oba dana sam pravio krupne greške i nisam mogao da verujem da mi se to događa. Jednostavno misli odlutaju negde i nema me na karti.

Prošlog vikenda sam išao u Pusztamarot na Prvenstvo Mađarske na srednjim distancama i štafeti. Tri trke na veoma trčljivom terenu sa preciznim kartama. U kvalifikacijama sam pokazao još jednom sebi da verovatno nikad neću biti dobar trkač sa ovako lošom koncentracijom, jer sam na predposlednjoj kontoli bacio u vodu do tada istršano. Napravio sam četiri minuta greške i propustio A finale.

Poslepodnevna finalna trka se može opisati kao pakao. Bio sam mokar kao miš pre početka trke, jer je bio takav pljusak da sam pomišljao da se vratim u kola i presvučem i uopšte ne trčim. O trci da ne govorim. Skroz je neprijatan osećaj kada trčite po pljusku i magli koja ograničava vidljivost na dvadesetak metara. To može razumeti samo onaj ko je u tom trenutku bio u šumi. I što je još gore, dok sam se spuštao niz jednu strminu pao sam i povredio koleno. Koliko je teška povreda videću sledećih dana.

Drugog dana je održana štafetna trka u kojoj smo trčali Ugor dve i ja jednu izmenu. Da sam normalan verovatno mi ne bi ni palo na pamet da trčim, ali sam stavio trake na koleno i nekako istrčao drugu izmenu. Imao sam problema sa nizbrdicama i jedva sam se dovukao do cilja. Bilo mi je glupo da propustim trku posle tolikog puta, ali...


Teško je uopšte trenirati a kada neko upadne u seriju pehova, kao što sam ja ove godine (drvo, operacija zgloba, lom stopala, upala pluća i sad povreda kolena), teško je ostati normalan.