Nasilnik

Do sada sam verovatno bio samo mentalni nasilnik na ljude oko sebe, ali sam postao i fizički ovog vikenda. Razlog je više nego prost- ne ugrožavaj mi sportsku sujetu! Verovatno me sve više ljudi mrzi, ali nema potrebe da me neko voli ili mrzi, neka vole mamu, tatu, braću, sestre, devojke, momke, mene mogu da poštuju ili ne i to će biti dovoljno. Dosta o tome.
Ovog vikenda su održane tri trke na Memorijalu u Čibutkovici. Prvog dana je održana noćna skor trka koju sam za svaki slučaj izbegao da se ne bih povredio negde po mraku.
Drugog dana je održana WRE trka na srednjoj distanci. Napravio sam nekoliko tehničkih grešaka, pre svega zato što nisu na nekim mestima bili isti kriterijumi prohodnosti na karti, a više zbog moje loše procene. Na 4. kontroli nije uopšte predstavljeno na karti da je to otvoren teren koji je obrastao već samo da je slabo prohodan, odnosno nimalo žute boje kojom bi se naslućivalo da nema šume. Posle toga, na 8. sam više od minuta stajao pored kontrole koja je bila u koprivama i nisam je video. Na 13. kontoli sam promašo jarugu, otišao previše desno i izgubio više od tri minuta. Na kraju vreme 47.03.

Trećeg dana sam ušao previše nervozan u trku zbog prozivki na moj račun koje sam čuo pred sam start, ali mi to i nije smetalo do 9. kontrole gde je dovoljna bila mala nesmotrenost da napravim grešku od 9 minuta i sve bacim u vodu. Uz još par nekih grešaka, napravio sam više 0d 13 minuta grešaka i na kraju 84:14, 6.mesto na Prvenstvu Srbije i skroz očajan rezultat. Ako je i Draga verovala da mogu dobro trčati ove godine i nju sam razočarao.